ISPOVEST ZAGREBAČKE PROSTITUTKE: Kako sam napustila posao posle 1.000 mušterija!

Naizgled je krhka i s tek nekoliko bora, ali na ovoj dami od 50 leta ne može na prvi pogled da se zaključi čime se bavila gotovo celog života.

Završila je samo osnovnu školu. Rano je ostala bez roditelja. Upoznala je mladića i zaljubila se u njega.

Osećala sam se kao da idem na vešanje

"On, njegov brat i bratova žena bavili su se podvođenjem. Bila sam mlada i jako zaljubljena i nisam imala pojma o životu. Ta žena me je učila kako da zaradim na svom telu. Iskreno, ne sećam se prve mušterije. Imala sam ih na hiljede i želim sve da ih što pre zaboravim", nastavlja ona.

"Tad, u početku, svako veče izlazila sam na ulicu i osećala sam se kao da idem na vešanje. Nisam mrzela mušterije nego one koji su me u taj posao naterali. Iako, istina, niko me nije na to silio, ali ja nisam ni znala za drugo. Bila sam premlada i nisam razmišljala. Gotovo sav novac koji sam zaradila morala sam davati svojim svodnicima, tako da sam neretko ostajala gladna. Jedino čega sam imala napretek bili su prezervativi", prisetila se i dodala kako su svodnici znali svakoga dana da joj donesu pakete prezervativa.

"Nikad nisam volela seks. Da jesam, onda bi mi to bilo uživanje i ne bih to mogla da radim za novac. Imala sam slobodu da biram s kojom mušterijom želim da idem i na šta želim da pristanem. Kod mene su mogli da dobiju samo običan seks, bez perverzija, a prezervativ je bio obvezan. I nema ljubljenja. S poljupcem kao da bih mu dala i svoju dušu, a ovako je sve ostalo na nivou posla. Plaćao je moju uslugu i vreme. To vam je isto kao i taksisti. Stojite i čekate. Ponekad vam dođe više mušterija, a ponekad možete da čekate celu noć, a da se niko ne pojavi", objasnila je.

Seks između 250 i 700 kuna

Kao uličarka je zavisila od prostora mušterija, pa su svedoci njenog posla neretko bili kipovi i drveće u parkovima, poštanski sandučići u haustorima zgrada.

"Najčešće su to ipak bili automobili ili hoteli. Nema hotela u kojem nisam bila u ovom gradu, i svi su me portiri znali", prepričala je.

Seks je naplaćivala od 250 do 700 kuna, u zavisnosti od toga koliko joj se činilo da neko može da plati i od toga da li je reč o stalnoj mušteriji ili prolazniku.

"Većinom su ipak u pitanju bile stalne mušterije. Najdraži su mi bili oni koji su još u autu do hotela pričali šta će mi sve raditi i kako ćemo se seksati, a onda, kad bismo konačno stigli, ja se još ne bih ni skinula do kraja a oni su već bili gotovi", smeje se.

To je, kako kaže, bio najlakše zarađen novac. Uvek su bili ljubazni i blagonakloni prema njoj, pa su znali ostavljati i više novca nego što je tražila.

"Bili su to često oženjeni muškarci, za koje sam se uvek pitala zašto dolaze k meni ako to što nudim mogu da dobiju besplatno kod kuće. Za 25 godina imala sam samo dve-tri neprijatnosti. Negde u vreme rata u Hrvatskoj došao mi je jedan. Obavili smo to u autu. A onda je izvukao pištolj, prislonio mi ga na glavu i tražio da mu vratim novac. Nisam htela da pokažem da se bojim jer bi me tad sigurno ubio. Rekla sam mu da pazi šta radi jer imam ljude koji stoje iza mene. Vratila sam mu novac i izašla iz auta. Otišao je, a ja sam se, drhteći od straha, vratila kući", priseća se.

Ipak, najviše se bojala besnih supruga i ljubavnica.

Tezge u zatvoru

"Bilo je situacija da su muškarci naručili po dve-tri prostitutke i tad bih s koleginicama išla s njim jer sam mislila da jedna drugoj možemo da čuvamo leđa. Međutim, u slučaju kad bi me samu pozvao, a da bude još drugih muškaraca ili žena, nikad nisam pristala da idem. Uvek sam se bojala tih drugih koje ne poznajem", nastavlja priču i dodaje kako je, kao i gotovo sve njene koleginice, bila česta gošća zatvora.
Policajci su je već poznavali, a kako je prostitucija prekršaj, često bi završila u pritvoru.

"Ujutro dođeš pred sudiju, da ti dva, tri, pet dana pritvora. Odeš, odležiš to i sutra si već opet na cesti", objašnjava dodajući kako je znala da deli zatvorsku sobu sa još 15-ak prostitutki.

Nema supruga ni dece, a kaže kako je za to ionako prekasno jer su joj zbog velike infekcije odstranili maternicu i jajnike. Na sreću, kaže, to je jedini suvenir koji je ponela kao uspomenu na bivši posao jer je uspela da izađe bez ikakvih bolesti i s gotovo svim zubima.

Zubi su važni, kaže, jer njenim bivšim koleginicama su ih izbili ili makroi ili mušterije.

Danas radi kao čistačica

"A tad je u moj život iznenada ušao velečasni Dragutin Goričanec. Bilo je to 2010. Prišao mi je na ulici i rekao mi da ne moram da radim to što radim i da mi može pomoći da se izvučem. Znam za samo dve-tri žene koje su uspele da se izvuku. Druge su ili još u poslu, rade za kretene i daju im novac, ili su umrle, smrznule se na ulici ili su ubijene. Shvatila sam da mi je blizu 50 godina, da mušterije radije biraju mlađe, a da je meni svega toga dosta. I odlučila sam da prestajem", rekla je.
Danas radi kao čistačica...
"Srećna sam jer sam živa. Sad konačno imam normalan posao i ne mogu da opišem kakav je osećaj živeti na ovakav način. Nisam mislila da će to ikad biti moguće. A sve to mogu da zahvalim velečasnom Goričancu", govori s osmehom na licu.

Njen skromno namešten dom je čist i uredan, a na stoliću u uglu smestio se kip Majke Božije s krunicom. Na pitanje je li oduvek bila pobožna odgovara:

"Moja duša je sve vreme bila čista. Prodavala sam telo i to je greh, ali to ne znači da nisam volela Boga. Mislim da sam bila manje kurva od nekih današnjih devojaka koje to što sam ja naplaćivala rade besplatno. Ja sam barem znala zašto to radim..."

(express.hr)