ISPOVEST TRUDNE MALOLETNICE: Bila sam na putu za abortus, mama me sprečila

Nikad sebi ne bih oprostila da sam ubila svoje dete, jer nema veće sreće nego kad me zagrle ručice moje devojčice

Leto nakon završetka drugog razreda srednje škole provela sam zarađujući kako bih u avgustu mogla s ekipom otići na more. Zaposlila sam se u prodavnici gde su trebali ispomoć oko slaganja polica. Iako je posao bio ubitačno dosadan, bilo je dobro plaćen, a i ekipa na poslu bila je super - dve starije gospođe koje su o meni brinule kao o sopstvenom detetu i jedan Mislav iz skladišta koji je, usput rečeno, bio užasno sladak.

Da stvar bude lepša, već je prvog dana 'bacio oko' na mene i počeo neku neobaveznu priču. Već iduće nedelje pozvao me je na piće posle posla, a iako je bio dve godine stariji od mene, pristala sam.

Zaljubila sam se do ušiju i prvi put spavala s dečkom

Ni sama ne znam kojom se brzinom naša veza odvijala, ali već pred kraj leta bila sam zaljubljena preko ušiju. I taman kad sam trebala da skupim lovu i s Anom i Martinom odem na more, usledio je šok - ostala sam trudna! Na moje iznenađenje Mislav je bio presrećan. Iako kao i ja uplašen i iznenađen, veselio se što će postati tata i bio je ponosan na novu životnu ulogu koja ga čeka.

Iskreno, ja sam bila prestravljena. Sve o čemu sam razmišljala bilo je da sam premlada da budem mama i htela sam da se rešim tog deteta. Osim toga, nije mi bilo jasno kako sam uopšte ostala trudna, pa sve vreme smo koristili kondome!

OK, jednom ili dvaput mi je Mislav priznao da mu je pukao kondom, ali nemoguće je da sam baš tad ostala trudna.

Bila sam očajna, noći sam provodila plačući i kujući plan kako da se izvučem iz ove grozne situacije.

Nikome ništa nisam govorila, ali mami je ubrzo postalo sumnjivo što sam odustala od velikih planova za more za koje sam toliko štedela. Drugaricama, naravno, nisam ništa rekla, nego sam se izvukla na Mislava koji nije mogao da dobije godišnji, a ja nisam želela da se odvojim od njega.
Kako je leto odmicalo, postajala sam sve bespomoćnija, pa sam čak počela da razmišljam i o abortusu. Ipak za taj potez mi je trebala mama i njeno odobrenje. Shvatila sam da moram da skupim hrabrost i sve joj priznam, iako sam se užasno plašila njene reakcije. Naime, mama i ja smo, otkad nas je tata napustio, uvek sve rešavale same i jedna drugoj smo bile sve. Iz tog razloga, užasno sam se plašila da ću je razočarati kad joj kažem da sam trudna.

Sve to vreme Mislav je bio pun razumevanja za moje promene raspoloženja i pružao mi podršku, ali kad je video da sam počela da pomišljam na najgore, otišao je kod moje mame i sve joj ispričao. Iako sam isprva poludela, danas sam mu zahvalna što je to učinio.

Moja bebica sad ima mladu i otkačenu mamu

Mama je super reagovala. Uopšte se nije naljutila, nego me je uverila kako je trudnoća, iako u našem slučaju i te kako preuranjena, jedna divna stvar i da trebam da se radujem tome što ću postati majka.

Odlučila sam da joj verujem i zadržim bebu. I dobro da jesam, jer danas uz sebe imam divnu ćerku koja obožava svog tatu, baku i mladu, otkačenu mamu.

(Cool.hr)