O OVOME NIKO JAVNO NE PRIČA: 5 stvari zbog kojih ne volim da budem mama

Dok sam primila svoje dete prvi put u naručje nije me preplavio blaženi osećaj zadovoljstva ili ljubavi prema njemu. Odmah sam se osetila odgovornom za to malo biće, započela je priču mama koja je želela da ostane anonimna

Otkad sam dobila dete, mene više niko ne primećuje.
Svakakvih saveta sam se naslušala o roditeljstvu. Kao što ima sto ljudi, sto ćudi, tako ima i sto mama sto raznih doživljaja i osećaja.

Prvo. Dok sam primila svoje dete prvi put u naručje nije me preplavio blaženi osećaj zadovoljstva ili ljubavi prema njemu. Odmah sam se osetila odgovornom za to malo biće. Samo sam razmišljala je li sve u redu s njim i hoću li mu moći udovoljiti da ne plače stalno. Mogu reći da sam ga počela voleti tek od trećeg meseca njegovog života.

Drugo. Stalno sam iscrpljena i jedva čekam da ga neko drugi čuva ili da zaspi. I svaki put kad se u plaču probudi zakolutam očima, teškom mukom ustanem i mislim Šta je sada. Sve sam mu dala. Napomena: nemam baka servis i muža vidim jednom u par nedelja.

Treće. Želela sam dojiti, ali mi je bilo muka od svega i nisam mogla da jedem. Mleko mi je bilo slabo i nije mu bilo dovoljno. Nažalost, to sam sama shvatila jer su mi svi govorili: 'Gle, kakve velike grudi imaš, pa tu ima mleka' ili 'Gle kako lepo sisa, pa daj mu'. Zbog toga smo se namučili i on i ja. Od dana kada sam prestala dojiti osećali smo se oboje bolje. Ja sam se osećala ko da mi je neko napokon vratio moje telo nazad i počela sam se od svega polako oporavljati. A njemu su polako nestajali grčevi.

Četvrto. Jedva čekam da počnem da radim da napokon imam vremena za sebe na miru.
Peto. I nakon pet meseci od rođenja hormoni mi još uvijek luduju i ne mogu se opustiti u novoj ulozi mame.

P. S. Žao mi je što nisam više tražila pomoć od drugih, ne samo s detetom nego i sa mnom. Često nisam stigla ni jesti, a kad bih pomoć stigla, pitali su uvek za dete, a ne za mene. Hej! I ja sam tu...

(Klokanica.hr)