Većina nas razume samo da se dešavaju neke promene u mozgu, ali kakve ne znamo čak ni da objasnimo. Bez brige, i stručnjaci imaju samo teorije o aspektima vezanim za spavanje

Ovaj tekst preuzet je sa sajta Lovesensa

Odavno se smatra da spavanje treba da obradi informacije koje su se dešavale tog dana.

"Noću mozak guta, vari informacije kao što to rade naša creva sa informacijama. Neke informacije eliminiše, neke zadržava. A koje ostanu, predstavlju nas", objašnjava doktor Rubin Nejman, klinički psiholog i specijalista za san na Univerzitetu u Arizoni.

Međutim, mali je broj stvari o snovima koje mislimo da znamo, a mnogo veći broj mitova o snovima. Pa pogledajte neke od sledećih činjenica vezane za magični svet snova:

Sanjamo celu noć

Verovatno ste čuli ili pročitali da mi sanjamo samo tokom brzog pokreta očiju ili REM faze. Međutim doktor Neiman tvrdi da sanjamo čitave noći. Mi smo podešeni tako da nam se snovi javljaju u REM fazi. REM faza se tokom noći produžuje, pa se tako većina snova javlja u drugoj ili trećoj fazi noći.

Da li životinje sanjaju?

Svi ste se sigurno bar jednom zapitali da li naš ljubimac sposoban da ima snove. Dokazano je da mnogi sisari ne prolaze kroz REM fazu, ali bez obzira na to naučnici tvrde da oni ipak imaju snove.

Zaboravite alarm, ako želite da zapamtite san

Kao što ste i pročitali. Glasan alarm izaziva traumu i u trenutku ćete zaboraviti sve što ste sanjali prethodne noći. Najbolji način da se setite svojih snova je da budite polako i da to par minuta. Međutim, zapamtite jedno, da ne možete na silu zadržati san, kao ni sećanje na njega. "Ako san želi da vam pobegne, pobeći će vam", savetuje Neiman.

Ljudi koji pamte svoje snove pokazuju bolju moždanu aktivnost

Jedna studija pokazala je veću aktivnost u delu mozga koji se naziva temporo-parijentalni čvor kod ljudi koji pamte svoje snove. Razlike nisu bile samo dok su spavali već i tokom budnog stanja. Prethodno istraživanje pokazalo je da ljudi koji pamte svoje snove bolje reaguju na zvuke u snu i na javi.

Koliko zapravo sanjamo?

Postoji mit kako nam se snovi dešavaju u deliću sekunde, ali su oni zapravo duži. Na početku noći traju po nekoliko minuta, a kako noć odmiče sve su duži i do 20, 30 pa čak i 60 minuta.

Košmari nisu uvek povezani sa strahom

Noćne more ili košmari su nešto najgore što može da nam se desi toko noći. Iako verujemo da nam snovi projektuju ono čega se zapravo bojimo u stvarnosti, jedno istraživanje pokazalo je nešto drugo: naučnici su analizirali snove preko 300 ljudi i zaključili da noćne more proističu i iz osećaja krivice, tuge, zbunjenosti. Muškarci imaju košmare zbog nasilja, dok žene zbog verbalnog sukoba.

Snovi nisu čudni, dok ih vi ne proglasite čudnim

Dok sanjamo, koliko god da je situacija bizarna dok smo u snu ona nam je sasvim normalna. Tek kad se probudimo i zakoračimo u svet realnosti, nama je sve to neobično i čudno.

"To je kao da poredimo hranu dve kulture, naravno da će biti na primer kineska kuhinja biti neobična Australijancima ", objašnjava Naiman.

Ovaj doktor preporučuje da bacite sanovnike i ne tumačite snove jer je to potpuno apsurdno.

Možete umreti u snu - ali i oživeti

Neki ljudi veruju da je smrt u snu zaista realna a da buđenje predstavlja i oživljavanje. "Neki to objašnjavaju činjenicom da je svest besmrtna te je tako moguć i san mrtvog o smrti", objašnjava doktor Naiman. On, međutim, savetuje da se i san o umiranju posmatra samo kao zanimljivo iskustvo i ništa više od toga.

Telo reaguje na snove kao da ste budni

Naravno da će biti smešno da se ljutite na nekog zbog nečega što vam je učinio u snu, ali logično je da ta osećanja ostaju i kad otvorite oči i izađete iz sveta snova.

"Iskustvo koje ste imali u snu, vaše telo registruje kao da je na javi. Moguće je doći i do povišenog pritiska i emocija u zavisnosti kakav san ste sanjali", istakao je Neiman.

Sa sajta Lovesensa pročitajte još:

Zašto u snovima trčimo sporije

Kako da razumemo poruke koje dobijamo u snovima

Kako da se oslobodimo teškoća uz holotropsko disanje i transpersonalnu psihologiju

Energetska i psihološka zaštita: kako mi sami utičemo na naše okruženje

Zašto tako malo spavamo kada znamo da to nije dobro