Brak im je upao u krizu, a onda je on došao na fantastičnu ideju!

Nije da se više nisu voleli; naprotiv, još su osećali silne emocije jedno prema drugome. Ali su ih sve ređe iskazivali

U suštini, nije da se više nisu voleli; naprotiv, još su osećali silne emocije jedno prema drugome. Ali su ih sve ređe iskazivali.

A samo nekoliko meseci ranije, kao da su se takmičili ko će prvi reći „Volim te“. Ili ko će to više puta reći u jednom danu. Ili ko će to drugome dokazati na zanimljiviji ili originalniji način. I nije im to bilo teško, niti im je moglo dosaditi. Činili su to iskreno i s ljubavlju; pružalo im je neopisivo zadovoljstvo da svoja osećanja pokažu jedno drugom.

Ipak, u jednom trenu kao da se sve iz korena promenilo. U poslednje vreme bili su toliko napeti, da je i najmanji događaj ili najbezazlenija reč bila dovoljna za ozbiljnu svađu i vređanje.

Već sasvim očajni i umorni od novonastale situacije, jedne večeri odluče sesti i porazgovarati o svemu. I, ako je moguće, naći neko rešenje, koje će biti na obostranu korist.

Nijedno od njih dvoje nije htelo razvod, ali su istovremeno bili i svesni da je nemoguće živeti takvim životom. Bilo im je sve jasno, ali nisu nalazili reči kojima bi to iskazali. Dugo su sedeli jedno nasuprot drugog ćuteći, razdirani protivrečnim osećajima i mislima, pitajući se neprestano, koje bi bilo najbolje rešenje za njih.

I odjednom muž poskoči:
"Palo mi je nešto na pamet!" reče s neskrivenim zanosom u glasu. "Hajdemo zasaditi jedno drvo u vrtu i i to neka bude ‘Naše drvo‘! Ako kroz sledeća tri meseca drvo uvene - razvešćemo se. Ali ako se primi i počne rasti i razvijati se - nikada više nećemo sebi dozvoliti nijednu misao o razvodu. A za to vreme, možemo spavati i u odvojenim sobama. I, što misliš? Jesi li za?", upita je nesigurno i uperi u nju pogled prepun očekivanja.

U prvi tren ženi se to učinilo kao prilično čudna i suluda ideja - da im budućnost braka zavisi od nekakvog drveta. Ali kad je malo bolje razmislila o bezizlaznosti njihove situacije - na kraju je pristala.

Sledećeg jutra otišli su zajedno do obližnjeg rasadnika i kupili su jedno omanje drvo. Došli su kući, izabrali pogodno mesto u vrtu i međusobno se pomažući - zasadili su ga.

Prošlo je oko mesec dana od toga dana.
Jedne noći sudariše se, u tami njihovog vrta. U pogledima im se isprva videlo čuđenje, da bi se zatim pretvorilo u radostan sjaj. Oboje su u rukama nosili po kantu vode.
Svake su noći išli da zaliju drvo...

Vestionline