Pre samo nekoliko godina takvu današnjicu je bilo teško zamisliti - bili smo osuđeni samo na pisma i skupe telefonske razgovore

Danas je prilično lako reći voljenim osobama u drugom gradu ili čak državi da ih volite i da vam nedostaju... Na rasplaganju su vam mejlovi, Skajp, Vajber, društvene mreže...

Tu su čak i video pozivi. Ipak, pre samo nekoliko godina takvu današnjicu je bilo teško zamisliti - bili smo osuđeni samo na pisma i skupe telefonske razgovore.

Ne tako davno, pre možda samo dvadesetak godina, pisma su predstavljala normalan i uobičajen proces komunikacije. Slali smo ih sa uzbuđenjem, uz strepnju da li će stići na pravo odredište. Iz današnjeg ugla to nam deluje kao komplikovan proces, zar ne? Posebno ako ste nepismeni... Međutim, ako je nekom dovoljno stalo ni to nije prepreka.

Tako ovo, nedavno pronađeno, pismo pokazuje kako se jedna žena snašla i suprugu saopštila sve ono što želi putem pisma, iako nije znala da piše. Ona je koristila male slike umesto reči. Ovo simpatično pismo pripadalo je jednoj ženi iz Katanije, majci troje dece, čiji je muž radio u Nemačkoj.

Italijanski pisac Đezuldo Bufalino "preveo" je dirljivo, slikovito pismo na "jezik reči".

"Moja draga ljubavi, Moje srce je namučeno jer mislim o tebi koji si daleko. Širim ti ruke, zajedno sa naše troje dece. Svi smo zdravi, ja i dva starija deteta, dok je najmlađe samo malo bolesno. Nisi odgovorio na prethodno pismo koje sam poslala; tužna sam zbog toga. Tvoja majka je u bolnici, išla sam da je posetim. Nemoj da brineš, nisam tamo otišla praznih ruku niti sama, kako ne bih dala materijal za tračeve; naš srednji sin je išao sa mnom, dok je najstariji čuvao najmlađeg.

Naše malo polje sam poorala i posejala. Za dva radnika dala sam 150.000 lira. Održani su centralni gradski izbori, glasala sam za Hrišćansku demokratsku stranku, kako je parohija i predložila. Za "Srp i Čekić" poraz je bio veliki, ponašali su se kao da su umrli. Ali, ko god da je pobedio, isto je. Za nas siromašne se ništa ne menja - juče smo kopali i ponovo ćemo kopati sutra. Ubraćemo mnogo maslina, ove godine, sa našeg drveta masline. Muškarac i dva mladića koje sam unajmila, jednog da obori, druge da pokupe masline sa zemlje, koštali su me 27.000 lira. Potrošila sam 12.000 lira za cediljku.

Dobila sam dovoljno ulja da napunim jednu veliku i jednu malu teglu. Mogu da ga prodam po trenutnoj ceni koja je 1.300 lira za litar. Moja daleka ljubavi, moje srce je sa tobom. Sada, pogotovo zato što je Božić blizu, volela bih da budem sa tobom. Primi zagrljaj od mene i naše dece.

Zbogom, dragi moj; moje srce je tvoje i verna sam ti, pridružena tebi baš kao i naša dva prstena."

pismo-nepismene-zene.jpg
Foto: Mirror.co.uk

(Mirror.co.uk)