"Nismo ni slutili da je naš sin alergičan na dinju, sve dok zamalo nije bilo potpuno kasno", započinje svoju priču mama Skot koja je na ovaj način želela da upozori sve roditelje

U jednom momentu naš dvogodišnji dečak jeo je dinju prvi put, a već u sledećem momentu dobio je osip i otekao u licu.

U tom trenutku bili smo kod mojih roditelja u vikendici, koja je nekih 45 minuta vožnje udaljena od bolnice. Odvezli smo se najbrže što smo mogli do doktora, čija se ordinacija nalazi negde na pola puta do bolnice, a koji mu je dao "EpiPen" injekciju i pozvao hitnu pomoć. Ubrzo nakon što je dobio i drugu injekciju, naš maleni dečak je prestao da diše. Na sreću, ekipa hitne pomoći je stigla u pravom trenutku, a na putu do bolnice uspeli su da mu stabilizuju stanje.

Ja sam se osećala kao u usporenom filmu, verovatno jer sam bila bespomoćna. Njegove prelepe crne okice bile su uperene u mene sve vreme. I baš pre nego što je prestao da diše rekao je: “Mama! Pomozi mi! Pomozi mi!” Nisam mogla. Sve što sam mogla da uradim jeste da se uzdam u lekare i nadam da će se sve završiti dobro.
Noć smo proveli u bolnici. Doktori su mu dali steroide i inhalator da bi lakše disao, a alergijska reakcija se tokom noći smirila.

Kada je opasnost prošla, nisam mogla da se otrgnem razmišljanju da li smo i kako mogli sve da sprečimo. Sada ima samo dve godine i sa mnom je siguran, ali kako ću biti sigurna da se ovo neće ponoviti kada bude krenuo u školu i kada bude bio sam. Zamišljam ga sa drugarima koji će za užinu poneti dinju i nagovoriti ga da uzme jedno parče, ne znajući da samo jedno parče može da ga ubije.

Sećam se kada mi je prijateljica pričala o dečaku koji sa njenim sinom ide u razred i koji je alergičan na kikiriki. Grupa dečaka ga je zlostavljala svaki put kada bi se našli u kantini, nagovarajući ga da pojede parče hleba sa kikiriki puterom. Iako su svi znali da je dečak alergičan, kao i da ga grupa pojedinaca maltretira, svi su ćutali. Znam da sada ne smem da razmišljam toliko daleko, ali opet mi prolazi kroz glavu. Probudili smo se sledećeg jutra u bolničkoj sobi i otkrili da je naš novi život, kao "EpiPen roditelja", upravo počeo. Objašnjeno nam je kako se koristi ova injekcija i od sada će ona biti sa nama u svakom trenutku. Naš mališa će sledeće nedelje ići na alergijska testiranja kako bi se utvrdio tačan uzrok njegove, zamalo kobne, reakcije. Jeo je dinju, pa će se uglavnom raditi testiranje na nju, ali i ostalo voće i povrće iz iste porodice.

Nakon razgovora sa specijalistom za alergije, saznali smo da mnoge biljke iz porordice tikvi (uključujući i dinju) imaju unakrsnu reakciju na ambroziju i neke trave. To i nije tako čudno kada je u pitanju naš sin, jer smo primetili suzenje očiju i curenje nosa kada je proleće stiglo, međutim nije bilo ništa tako strašno kao ono što smo doživeli prošle nedelje.

Zato je zaista strašno što ćemo morati da brinemo zbog jedne tako ozbiljne alaergije. Moj suprug i ja ćemo ga naučiti kako da se brine o sebi kako bude odrastao. To je svakako odličan početak.

Ovaj tekst je preuzet sa sajta Yumama.com

Sa sajta Yumama.com preporučujemo još:

Video uputstvo: Kako pomoći bebi koja se guši

Potresna ispovest: Moj sin je izgubio život na najsigurnijem mestu na planeti

Zdravlje dece: Alergija na hranu

Hitni slučajevi: Naučite decu kako da reaguju u opasnim situacijama

10 potencijalnih opasnosti za dete