ISPOVEST ODBEGLE ROBINJE: Gledala sam kako mi siluju majku, jele smo skakavce i mušice

Kada sam stigla u Južnu Koreju sve je blistalo. Čak je i WC papir imao cvetić na sebi i mirisao je tako dobro... Nisam ga htela da ga iskoristm za nuždu, bio je tako lep, kaže ova 22-godišnjakinja

Iako mnogi u svetu s podsmehom posmatraju Kimove parade i pretnje, izbeglica iz Severne Koreje Jeonmi Park upozorila je ovih dana u Londonu da je istina o Kim Jong-unu daleko od bilo kakve šale.

Mlada žena koja je preko Kine i Mongolije pobegla u Južnu Koreju ispričala je publici na događaju "Žene u svetu" svoju potresnu priču.

"Bila sam uverena da voljeni vođa može daa čita moje misli, da će me kazniti ako pomislim na nešto loše", kazala je ova 22-godišnjakinja, koja je detinjstvo provela u Severnoj Koreji dok je njom još vladao Kim Jong-unov otac Kim Jong-il, ali obični građani ne osećaju neku veliku razilku među njima.

Park, koja je o svojem detinjstvu napisala i autobiografiju, upozorila je londonsku publiku da svoje slobode ne uzimaju zdravo za gotovo.

"Za mene je Zapad raj, a Kim Jong-un kriminalac koji ubija milione ljudi. Nadam se da ga ne doživljavate kao neko šaljivo stvorenje", rekla je.

Takođe je opisala represiju koju režim sprovodi u toj državi.

"Odrasla sam u strahu. Majka mi je rekla da ne smem ni da šapućem jer te i ptice i miševi mogu čuti. Većinu vremena bili smo gladni i bio je luksuz razmišljati o bilo čemu osim o pukom preživljavanju. Kad nije bilo pirinča, moje sestre i ja jele bismo skakavce i mušice", prisetila se.

Kada je napunila 13 godina nagovorila je majku da pobegnu u Kinu, ali tamo nisu prestale njihove nevolje.

"Prva stvar koju sam videla je kako siluju moju majku. Čim smo prešle granicu mene su prodali kao radnika za 265 dolara, a moju majku za 65. Čovek koji nas je kupio nije bio u stanju da nas hrani obe pa je kasnije preprodao moju majku."

Napokon je pobegla u slobodu kada je imala 15 godina. S obzirom da Kinezi sve ilegalce po pravilu vraćaju Pjongjangu, morala je da se domogne Mongolije, koja priznaje izbeglički status ljudima iz Severne Koreje te ih najčešće šalje u Južnu Koreju.

"Preko pustinje Gobi sam pratila zvezde prema slobodi. A kada sam stigla u Južnu Koreju sve je blistalo. Čak je i WC papir imao cvetić na sebi i mirisao je tako dobro... Nisam ga htela da ga iskoristm za nuždu, bio je tako lep."

Kada je našla dom, Park je postala "mašina za učenje" po sopstvenim rečima:

"Učila sam o svetu, o svemiru, o ljudskim pravima i dostojanstvu - o tome pre nisam znala baš ništa. Sloboda je za mene značila nošenje naušnica, ne sloboda govora. Ne znam da li ću li ikada do kraja naučiti šta zapravo znači biti slobodan."

(Avaz.ba)