KAKO SAM OD LJUBAVNICE POSTALA SUPRUGA: Ničija ljubav ne treba da počne kao izdaja, ali...

Moje srce je znalo da je pronašlo svoju srodnu dušu i nakon svih analiza i premišljanja, shvatila sam da taj muškarac zna sve o meni i voli me iz brojnih razloga, a ponekad uprkos njima. Od tog shvatanja, postali smo "taj par"

"Niko ne želi da bude druga žena. Niko, barem ja tako mislim, sam ne bire da je drugi gledaju kao drolju, razaračicu doma i šta sve već ne, ali osuđivati nekoga isključivo na osnovu toga što je bio u ljubavničkom odnosu je jednostrano, subjektivno i generalizirajuće.

Nikad nisam sanjala da ću da se zaljubim u oženjenog muškarca, ali upravo to se dogodilo. Samo jedan stisak ruke, osmeh i pozdrav bili su dovoljni da izgubim tlo pod nogama, da zacementiraju moju budućnost.

Džon je bio nov u firmi i bili smo kolege i neke poslove je trebalo da obavljamo zajedno. Susreti u hodnicima, čavrljanja u liftu i u kantini pretvorili su se u polagano koračanje do naših automobila na parkingu. Celu godinu smo se upoznavali i postajali prijatelji, a iako mi se sviđa - nisam imala podmukle namere.

U to vreme sam izlazila s jednim muškarcem i nisam imala nikakve želje ni pomisli da se petljam u nečiji brak, čak i dok smo se šalili ili flertovali, kao što to svakodnevno čini većina ljudi, držali smo se na distanci.Užasno mi se sviđao, ali nisam imala nikakve želje da se upuštam u nešto s nekim u braku, to nisam nikad pre uradila i mislila sam da ne bih mogla.

Zamišljala sam to kao haos, bol, previše opravdanja, krivice i bez budućnosti - uz ideju toga da ničija ljubav ne bi trebalo da počne kao izdaja. Ali kao što nam se prijateljstvo dogodilo samo od sebe, tako se i prelaz na veće povezivanje dogodio sam od sebe, tražili smo izgovore da se čujemo, vidimo...

Flertujući suptilno, ali ipak proračunato, zapravo smo ispipavali teren jedan kod drugoga i pokušavali da otkrijemo način kako sa smanjimo štetu ako se odlučimo da pređemo na novi nivo. Prijatelji su videli da sam zaljubljena, podržavali su me i upozoravali u podjednakoj meri. Članovi porodice su hteli da budem srećna, ali nikako nisu želeli da postanem nečiji "drugi izbor".

Ali, moje srce je znalo da je pronašlo svoju srodnu dušu i nakon svih analiza i premišljanja, shvatila sam da taj muškarac zna sve o meni i voli me iz brojnih razloga, a ponekad uprkos njima. Od tog shvatanja, postali smo "taj par". Oni s tajnom, oni koji smo mislili da nikad nećemo postati. Par koji se šunja, skriva, telefonira rano ujutro ili kasno uveče. Oboje smo bili katolici, kolege, s nekim moralnim načelima, dužnostima i obavezama - ali bili smo i dvoje ljudi koji se vole.

Smetalo mi je što mi govore iza leđa, mada sam znala da su njihove uvrede istinite. Nije mi bila prijatna pomisao da moram da opravdavam i branim naš odnos opet i iznova ljudima kojih se on uopšte nije ticao.

Džon nije dugo čekao - otvoreno je svojoj supruzi rekao da želi razvod i da se zaljubio u drugu. Nisu imali dece, a razvod im je bio civilizovan i dostojanstven. Dogovorili su se ko će da dobije njihove pse, a sudija je 11. 9. 2001. okončao njihov brak u sudnici Nju Džerzija dok su se rušile kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra. Bio je to dan kraja, ali i novog početka.

Statistika i nekolicina naših prijatelja rekli su nam da naš odnos nema nikakvih izgleda. Jednom varalica - uvek varalica, i takve stvari. Danas, 14 godina nakon toga, proživeli smo smrt jednog roditelja, četiri duge godine neplodnosti, zastrašujući i bolan postupak veštačke oplodnje i roditeljstvo blizanaca. Mislim da mogu da kažem da smo proživeli svoj deo oluja, počevši s njegovim brakom, ali naša ljubav je preživela.

To se ne događa uvek, ali izgleda da ponekad ipak može da se dogodi. Ne savetujem nikome da ulazi u ljubavnu vezu s nekim zauzetim, ali ne mogu čistog srca da savetujem da se odreknu ljubavi. Da, možda me moj muž prevari i ode, ali to može da se dogodi i vama. U životu nema garancija.