PEDOFILI, MANIJACI I DŽEPAROŠI: Evo sa čime se žene susreću u gradskom prevozu, a niko im ne pomaže
Znate onaj osećaj kada sedite u gradskom prevozu i samo gledate u koji kutak da se zabodete kako vas ne bi neko opljačkao, pipkao, gurao, itd? E, pa ja ga do pre nekoliko meseci nisam imala.
Međutim, situacije koje su mi se dogodile u poslednjih nekoliko meseci naterale su me da shvatim koliko ima različitih ljudi i kako prema svakome od njih moraš da se postaviš na određen način.
Ovih nekoliko situacija me je nateralo da se zamislim.
Prva situacija
Sedim u autobusu 25, vraćam se iz Jerkovića. Veče je, negde oko 20 sati. Polu-prazan bus, smeštam se na prazne "šarage", ili na poslednjih nekoliko mesta pozadi.
Bila je neka zima... Dakle, obučena sam u zimsku, dugačku jaknu, kapu, šal, rukavice... sva potrebna zimska oprema. Poenta je - ništa provokativno.
Čovek seda pored mene. Ja ioanko blentava, ne primećujem da je on izvadio svoj polni organ i da masturbira tik do mene! Gledala sam napolje, slušala muziku, i tek onda sam spazila da se nešto pomera. Kada sam ga pogledala, bila sam u šoku. Od svih ljudi u autobusu, on je seo baš pored mene. Gleda me i masturbira.
Sišla sam na prvoj sledećoj stanici.
Druga situacija
Sad je već proleće, devojke su počele sa razgolićavanjem. Međutim, ja ne. Po prirodi sam zimogrožljiva, pa čekam sigurnih 25 stepeni za sandale i suknjicu. Gužva u šesnaestici, jeziva. Čovek od nekih 45 - 50 godina stoji iza mene. Ok, kapiram, gužva je, sve mi je jasno. Pomerim se malo, čisto da ne budemo skroz pripojeni, ali on ide za mnom. Ja opet, on se sve više nabija na mene. U tom trenutku osetim njegov polni organ na svojoj pozadini.
Nisam videla da li je napolju ili nije. Zamolila sam ga da se odmakne, jer sad već ima dovoljno mesta, ali on nije hteo. Opet sam mu rekla, međutim, on je i dalje stajao tu, iako sam se ja pomerala sve vreme.
Izašla sam na prvoj sledećoj stanici.
Treća situacija
Ulazim u bus, relativno mala gužva. Imala sam neki simpatični šešir, a mnogo mi se dopadalo da ga nabijem skroz do očiju, da niko ne može da me vidi.
Devojka, studentkinja, stoji na vratima, hoće da siđe kod "Banije". Verovatno je bila na nekom ispitu, ili nekom važnom predavanju, jer joj je torba bila otvorena, a iz nje su se videle skripte, knjige, itd...
Stariji čovek je to primetio, prišao joj i zavukao ruku u tašnu. Ja sam sve to posmatrala i kada sam krenula da joj kažem da je čovek pljačka, jedna žena me je uhvatila za ruku i rekla "Nemoj to da radiš, jesi luda?" Mislim se, jesi ti luda, ko zna da li će ta studenkinja imati sutra šta da jede...
"Nemoj, možda je opasan, treba da izvadi pištolj sve da nas pobije ili nož pa da te iseče", još jednom me je upozorila. Dok smo se nas dve raspravljale, devojka i lopov su izašli napolje. Ona je ostala bez novčanika i telefona. Mnogo mi je bilo žao.
Postavlja se pitanje kako se ponašati u ovim situacijama. Da li se suprotstaviti, bez straha da će neko da vas izbode, upuca, prebije, itd.. Ili ćutati i ostati u komadu?
Razmišljam i ne mogu da smislim...
M. B.
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega