Živice su važan element svake bašte. One su okvir i granica, pozadina i kulisa. Zbog svega toga treba voditi računa o izboru vrste, što naravno zavisi od uslova staništa, ali i od vaših očekivanja u pogledu gustine, visine i njihovih estetskih karakteristika.
Ako želite da zasadite živu ogradu, proleće je pravo vreme da krenete u kupovinu sadnog materijala.
Za baštovane s plitkim džepom u ponudi su biljke bez busena.
Većinu listopadnih žbunova možete da kupite u ovakvom obliku. U saksiji ili s busenom možete da pazarite, pre svega, četinare kao što su tuja i tisa, ili zimzeleno žbunje, recimo, rododendron ili lovor-višnju.
Ako je biljka u saksiji, možete je zasaditi preko cele godine, osim ako je mraz. Rastojanje između biljaka zavisi od vrste i krajnjih dimenzija, kao i od veličine prilikom kupovine: kod niskih živica (visina 30-40 cm) od ligustera i berberisa dovoljno je 3-4 biljke po metru, a kod visokih živica od graba ili lovor-višnje dovoljno je 2-3 biljke.
Biljke bez busena stavite u kantu s vodom, da bi koren mogao da apsorbuje dovoljnu količinu vode. Iskopajte rupu i izvađenu zemlju pomešajte s kompostom. Posle sadnje žbunja zatrpajte rupu, sabijte zemlju i zalijte.
Na našem tržištu postoje četinarske zimzelene i listopadne vrste koje se koriste za žive ograde. Svaka od njih ima svoje prednosti i nedostatke. Odnedavno je kod nas dostupna i jedna od veoma prilagodljivih i brzorastućih vrsta graba, listopadni turkmenistanski grab (Ulmus pumila celer).
On se odlično pokazao u živim ogradama u Americi, kao i u nekim zemljama u našem okruženju. Raste veoma brzo i kompaktno, a orezuje se dva puta godišnje.
1. Ukrasno žbunje s busenom najbolje se prima: višestrukim presađivanjem u rasadniku razviće se jak koren.
2. Biljke u kontejneru gaje se u saksiji – u prodaji su cele godine.
3. Sadnice bez busena su najpovoljnije rešenje. Mnogi listopadni primerci nalaze se u prodaji u tom obliku rasada.
SUTRA U 13.30: Predsednik Vučić sa predsednicom Državnog zbora Slovenije Klakočar Zupančič