JEDAN SMS JE UNIŠTIO ŽIVOT MLADE DEVOJKE: Bivši dečko nije prestajao da mi šalje poruke, a onda...

Odlagala sam nabavku mobilnog telefona koliko sam god mogla. Nisam imala neki dobar razlog, osim troškova. Kad sam se selila iz porodične kuće, nisam imala sigurne prihode kako bih mogla da kupim telefon. Zbog toga sam do skoro koristla samo fiksni telefon, na užas svojih prijatelja. I, znate šta? Mobilni telefon je prilično zgodna stvarčica.

Nekih mesec dana nakon što sam ga kupila, stigla mi je poruka sa nepoznatog broja. Pisalo je samo "nedostaješ mi". Zbunila sam se.

Ko bi meni mogao da pošalje takvu poruku? Međutim, kada sam malo bolje razmislila, kockice su se složile. Pre otprilike godinu dana, otkačila sam bivšeg dečka. Bio je preraslo dete - očekivao je od mene da kuvam, čistim, perem i dajem mu polovinu svojih prihoda svakog meseca, budući da je on smatrao da nema potrebe da oboje radimo.

Znam da nije trebalo da toliko dugo ostanem s njim, ali bio mi je tako zgodan! Međutim, kada mi je konačno prekipelo, šutnula sam ga kao i sve prethodne devojke/žrtve. Pretpostavila sam da mi je pročešljao Fejsbuk profil kako bi došao do broja telefona. Rešila sam da ne odgovaram na poruku, jer sam se plašila da će me opet izmanipulisati, a i zato što mi je bilo lepo da sada ja budem ta koja ima moć i koja ga ignoriše.

Međutim, poruke su i dalje povremeno dolazile. "Nedostaješ mi", "Želim da te vidim", "Delovalo mi je kao da šetaš našom ulicom, ali to je bio samo san"...

Jedne noći, otprilike osam meseci od kada sam kupila telefon, popustila sam. Popila sam par piva, a onda mi je stigla poruka duža od prethodnih. "Mnogo mi nedostaješ. Pretpostavljam da ove poruke i ne gledaš, ali danas više od svih prethodnih dana moram da ti kažem koliko te volim. Želim da te vidim još jednom".

Vrtela sam po glavi moguće razloge zašto baš danas mora to da mi kaže. Možda bi nam bila godišnjica? A, onda sam rešila da zaigram njegovu igru. "Ako hoćeš da me vidiš, dođi pa me vidi" napisala sam, dodavši da zna gde da me nađe.

Poslala sam poruku i u potpunosti promenila dalji tok svog života. Kada sam se probudila sledećeg jutra, imala sam 13 propuštenih poziva. Bila sam mamurna, i nisam mogla da se setim šta sam radila prethodne večeri. Pa, makar nisam odgovorila na pozive, barem sam se tako tešila. Na moje veliko olakšanje, prestao je da šalje poruke.

Naredne nedelje se nije ni javio. U nedelji posle te, neko mi je zakucao na vrata. Otvorila sam ih, i sačekao me je čovek u plavoj uniformi, u pratnji kolege. Policajci, "Nešto nije u redu?", pitala sam ih. Ušli su bez poziva. Nisam reagovala jer sam pretpostavljala da će uskoro uvideti da su u pogrešnoj kući.

Međutim, iz njih je potekao rafal pitanja. "Znate li ikoga ko se zove Sajlens Medison?".
"Rekla bih da ne. Što?"
"Našli smo bezbroj poruka u njegovom telefonu upućenim ka vama, i samo jedan vaš odgovor".
"Da li ste primili i pročitali te poruke?"
"Jesam. Ali, dolazile su sa nepoznatog broja. Bila sam ubeđena da je u pitanju moj bivši dečko".
"I zbog toga ste odgovorili?"
"Da, mislila sam da će ga moj odgovor naterati da prestane da mi šalje poruke. Bila sam pijana, pa nisam lepo rezonovala".
"Izgleda da je ovde posredi ogroman nesporazum", rekao mi je policajac.

Pitala sam ga kako to misli. Duboko je uzdahnuo i počeo priču. Sajlens je prošao paklenu prvu godinu fakulteta. Časovi su bili teški. Nije se uklapala. Kada je mislila da ne može gore, njena najbolja prijateljica iz detinjstva, Rakel, poginula je u saobraćajnoj nesreći.

Nakon toga se potpuno povukla u sebe i tonula je u depresiju. Kako bi se utešila, slala je poruke na Rakelin broj telefona. Znala je da je to beskorisno, ali tešilo ju je.

Na godišnjicu Rakeline smrti, dobila je i odgovor od, kako je mislila, svoje prijateljice. "Ako već hoćeš da me vidiš, što ne dođeš? Znaš gde da me nađeš". Probala je da pozove, ali nije bilo odgovora.

Zaključila je da je Rakel zove kod sebe, i isekla je sebi vene kako bi se pridružila drugarici. Te pijane večeri, uništila sam jedan mladi život. Niko me nije zvanično krivio, ali Sajlentina porodica me je mrzela i nisu želeli da prihvate moja izvinjenja.

Počela sam da tonem u depresiju. Juče je bilo tačno godinu dana od njene smrti. Pokušavala sam da ne razmišljam o njoj. Onda mi je stigla poruka sa broja koji mi je uništio život.

"Hvala ti".