Jedan posto ljudi na svetu treba toliko malo sna da ni naučnici ne znaju šta bi mislili o njima. Ebi Ros nikad nije trebala celonoćni san. Pa ipak, u 64 godine svog života, redovno se budila odmorna i spremna za novi dan, iako se većina ljudi na njenom mestu ne bi mogla izvući iz kreveta.

Tako je Ros otkrila da se ona ubraja u jedan posto populacije koja se proziva "kratkim spavačima". Reč je o osobama koje trebaju tek malu količinu sna svaku noć, umesto uobičajenih 7-8 sati.

Ipak taj nedostatak sna, koji se inače naziva poremećajem u spavanju, nije negativno uticao na nju. I premda mnogi ljudi misle da se mogu "provući" s tek nekoliko sati sna dnevno, oni su ustvari hronično neispavani. Što nije slučaj i kod kratkih spavača.

Jing-Hui Fu, biolog i ljudska genetičarka na kalifornijskom Univerzitetu, počela je da proučava kratke spavače 1996. godine, kad joj je u laboratoriju došla žena koja je želela da istraži zašto se njena cela porodica budi jako rano svakog dana.

Fu je započela istragu i uskoro otkrila da postoje tri vrste osoba: ranoranioci, noćne ptice i drugi, koji su dolazili u njenu kliniku. Ipak ono što je još važnije bilo je da je otkrila da postoje posebne osobine koje su bile povezane uz sve tri vrste.
spavanje-nesanica-posao-stres-devojka-spava.jpg
Shutterstock 


Gotovo 20 godina posle, Fu još uvek proučava obrasce spavanja i kako genetika može da utiče na njih, napominjući da je njeno područje istraživanja finansijski neisplativo, pa zato i traje toliko dugo, premda je "uz vodu i zrak, san najvažnija stvar za ljude".

Tokom godina je tako otkrila i grupu kratkih spavača koje ne muči nesanica, niti su ovisnici o kofeinu, nego ljudi koji savršeno funkcionišu naspavani su i odmorni, iako spavaju toliko malo da bi 99 posto ljudi na njihovom mestu padalo s nogu nakon svega nedelju dana.

Jedna od osoba koja je posebno fascinirala Fu tokom istraživanja je Ebi Ros. Ova 64-godišnjakinja je slučajno počela da čita o kratkim spavačima i vrlo brzo shvatila da se uklapa u priču.

Odlučila je da učestvuje u Fuinom istraživanju, pa je došla u laboratoriju, dala krv i počela da odgovara na brojna pitanja psihologa i doktora iz celog sveta.

Aktvnija od većine ljudi

Otkad pamti, Ros je malo spavala. Od najranijih dana se priseća kako bi ustajala i doručkovala s roditeljima, što odgovara navikama kratkih spavača, kod kojih se ova navika/osobina obično počne javljati u detinjstvu ili ranoj odrasloj dobi.

Ros je diplomirala za samo tri godine jer je mogla da sluša više predavanja i duže da uči, budući da je duže bila budna od drugih studenata. Dok su se drugi grozili celonoćnih učenja pred ispite, za Ros bi to bile uobičajene večeri.
jastuk-spavanje-krevet-san.jpg
Profimedia 


Uz to, Ros tvrdi da bi uvek bez problema mogla zaspati, pa je znala odspavati sat-dva i nastaviti s učenjem.

S 35 godina je počela s radom na doktoratu, pisala je disertaciju i brinula se o troje dece. "Ako bih po noći morala da ustanem i nahranim bebu, jednostavno bih ostala budna i učila psihologiju."

Nakon toga je počela da radi na dva fakulteta, pa je učestvovala u radu brojnih organizacija.

Mogli bismo reći da je Ros vodila neverojatno aktivan život, čak i da je spavala kao većina ljudi. No ona je to sve obavljala nakon četiri sata sna.

Pre 10 godina, otrčala je 37 maratona u jednom mesecu, a čak i danas redovno trči i puno hoda.

Uz brojne druge obaveze i hobije, Ros tvrdi da je nalik svom 92-godišnjem ocu, koji je isto kratki spavač celog života. Godinama su njih dvoje znali da se dopisuju u pet sati svakog jutra, započinjući na taj način zajedno novi dan.

Uglavnom, Ros je prihvatila svoje spavalačke navike i ne smatra ih teretom.

A Fu je otkrila da je kratko spavanje najvećim delom povezano s genetikom, tačnije s genom DEC2, koji utiče na dnevni ritam spavanja i budnog stanja - tačnije biološkog ritma na koji utiče svetlost i temperatura. Doduše s objavom ovih pronalazaka još čeka.

Dobra stvar je da nisu otkriveni nikakvi dugoročni učinci na zdravlje kratkih spavača, a budući da su mnogi vrlo aktivni i u starijoj dobi, postoji čak i hipoteza da kratki spavači duže žive od drugih ljudi.

(Yahoo)