Tobi Megvajer, Liv Šrajber u bioskopima od 19. novembra

Prikazivanje američkog šahovskog prvaka Bobija Fišera na velikom platnu predstavljalo je pravi izazov za reditelja Edvarda Zvika. Kako napravaiti film o šahu koji je vizuelno primaljiv i dinamičan? Zvik je odlučio da film ne govori o samo o šahu, već je želeo da prikaže dominaciju volje jednog čoveka nad voljom drugog. Žrtvovanje piona stiže od 19. novembra u bioskope širom Srbije.
zrtvovanje-piona-film-hladni-rat-sah.jpg
Pr 

Žrtvovanje piona se bavi Fišerovim usponom u svetu šaha 1960-ih, koji ga je doveo do čuvenog meča sa Borisom Spaskim 1972. godine. Američkog velemajstora igra Tobi Megvajer, a Spaskog Liv Šrajber.

Partija između dva majstora je nazvana partijom veka i privukla je više pažnje od bilo kog šahovskog takmičenja do tada i od tada. Bio je to dvoboj ne samo dve škole šaha, dva shvatanja života i šahovske teorije, pa i filozofije, već i politički rat između hladnoratovskih blokova koji je baš u to vreme bio na vrhuncu. Borba za prestiž između istoka i zapada (Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država) dosegla je vrhunac upravo na šahovskoj tabli u Rejkjaviku na Islandu, ispred koje su sedeli Spaski i Fišer.
zrtvovanje-piona-film-hladni-rat-sah.jpg
Pr 

Mentalna žilavost karakteriše velike sportiste, više nego veština i sposobnost i upravo to sam želeo da prikažem u filmu, izjavio je Zvik.
zrtvovanje-piona-film-hladni-rat-sah.jpg
Pr 

Bobi Fišer je živeo za šah, ali njegovu genijalnost zasenila je ekscentrična ličnost i kontroverzni ispadi. Film prikazuje pogoršanje Fišerovog mentalnog stanja tokom leta 1972. godine, dok njegova paranoja i manija da održi koncentraciju prelaze granicu normale toliko da zahteva da se sve kamere uklone jer mu buka odvraća pažnju.
zrtvovanje-piona-film-hladni-rat-sah.jpg
Pr 

Fišer, koji je umro 2008. godine u 64 godini, zadužio je šahovski svet - promenio je sve kada je reč o šahu i borbi za primat u ovom sportu. Film se ne bavi njegovim kasnijim životom, kada je on proteran iz SAD-a zbog javnih antisemitskih i anti-američkih izjava. Poslednje godine života je proveo na Islandu.

Režiju filma potpisuje reditelj Edvard Zvik, domaćoj publici poznat po filmovima Legenda o jeseni, Zaljubljeni Šekspir i Putevi droge.