PRAŠTAJTE: Ljutnja stvara stres, bes, nesanicu, škodi srcu...

Ako to izostane, javljaju se ljutnja i zameranje, koji mogu trajati i godinama. Da li je to toliko loše? Zapravo jeste, tvrde stručnjaci, koji ne vide ništa loše u kratkoročnom besu, ali onaj hronični i usmeren na neku konkretnu osobu ima brojne nuspojave na nas same, pa zapravo više kažnjavamo sebe nego onoga ko nas je povredio.

"Negovanje" ljutnje škodi zdravlju srca

Nakupljena osećanja ljutnje i besa kojih čovek ne može ili ne želi da se reši snagom svoje volje utiču i na fizičko zdravlje, pokazalo je istraživanje časopisa američkog Udruženja za zdravlje srca. Ono je otkrilo da ljutnja povećava nivo hormona kortizola i adrenalina što, posmatrano na duge staze, opterećuje srce i okidač je kardiovaskularnih bolesti.

Utiče na decu

Mala deca više zavise od uslova u svojoj okolini nego odrasli. Tako vaše dete može više da ispašta zbog ljutnje koju vi osećate prema nekome nego što biste ikada pomislili. Čak i ako ne pokazujete otvoreno bes, deca imaju neverovatan smisao za “upijanje” tuđih osećanja, a uz tako nešto u svojoj okolini razviće osećaj nesigurnosti.

Bes utiče negativno na mentalno zdravlje

Niko nije imun na povremeno uzrujavanje, ali ljudi koji iznova vrte scenario u kom ih je neko povredio time mogu ozbiljno da ugroze svoje mentalno zdravlje. Negativna osećanja i razmišljanja su okidači povećane teskobe, a dok su ta osećanja možda koristila našim precima, u današnjem složenom tehnološkom svetu su pre smetnja nego pomoć. Ljudi usled velike količine ljutnje postaju otresiti, lakše pucaju i iskaljuju svoje frustracije na drugima, a njihova samokontrola slabi. To povećava rizik od raznih mentalnih poremećaja.

Hronična ljutnja je okidač dijabetesa

Prema podacima američkog Nacionalnog instituta za zdravlje, bes može dovesti do nastanka dijabetesa tipa 2. Iako ne postoji direktna veza između temperamenta i rizika od šećerne bolesti, oni koji su češće ljuti prema istraživanjima imaju za oko 34 posto veći rizik od nastanka bolesti.

Zameranja "hrane" stres

Već je dovoljno frustrirajuće biti u situaciji u kojoj nas je neko povredio, a dalje "kopanje" po tome koji su mu bili motivi i kako ga kazniti samo produbljuje negativna osećanja. Gorčina i b24sata.hres povećavaju broj otkucaja srca i nivo stresa, a psiholozi navode samo jedan protivotrov, a to je oproštaj. Pritom niko ne kaže da se treba praviti kao da se ništa nije dogodilo. Često je najbolje potpuno se pomeriti od "agresora", i nakon toga nema smisla o tome više razmišljati.

"Opraštanje" popravlja raspoloženje

Prema eksperimentu objavljenom u časopisu “Socijalna psihologija i nauka ličnosti”, ispitanici su dobili zadatak da razmisle o tome ko ih je u životu povredio, nazovu tu osobu i kažu im da im opraštaju (pod uslovom da to sami žele). Kod onih koji su to učinili došlo je do trenutnog popravljanja raspoloženja za razliku od onih koji su rekli da nemaju nameru da oproste.

Nakon oproštaja se lakše spava

Pre spavanja većina ljudi u glavi vrti misli na koje ne mogu da utiču, a opterećuju ih. Čak i ako znaju da sami nisu pogrešili, to što im je neko skrivio često je predmet tih nevoljnih misli koje hrane bes, pa i mržnju. To automatski utiče na osećaj pripravnosti i budnosti. Istraživanja pokazuju da ljudi, koji lakše puštaju stvari iz prošlosti i prihvataju ih kao nešto što ne mogu više da promene, znatno bolje spavaju.

Ljudi koji znaju da oproste imaju kvalitetnije odnose

I drugi odnosi u vašem životu mogu da prosperiraju nakon što oprostite onima koji su vas nekada povredili. Većina ljudi smatra da će ih to učiniti ili prikazati slabim, ali Gandi je jednom rekao "opraštanje je osobina snažnih", jer je potrebno mnogo hrabrosti i mudrosti da se udaljimo od bolnog iskustva. Time pokazujete da ste "veliki čovek" i neko ko je sposoban da izgradi kvalitetne odnose.

(24sata.hr)