ISKRENE ISPOVESTI HIV POZITIVNIH: Kako smo saznali za virus i šta nam se u životu promenilo

Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS obeležava se 1. decembra. Pročitajte iskrene ispovesti obolelih od side, koji veoma često svoju bolest drže u tajnosti, kako ih društvo ne bi odbacilo.

Nikolas Snou (52) je redovno koristio zaštitu tokom seksa, i povremeno je radio HIV testove. Jednog gana, nepromišljeno je uživao u seksu bez zaštite, a nekoliko nedelja kasnije, imao je groznicu i simptome slične gripu. Pet meseci kasnije, dobio je dijagnozu: HIV pozitivan je. "Ljudi često kažu da su zdravi, ali mnogi koji su HIV pozitivni, to ni ne znaju. Na osnovu takvih priča, odlučuju da imaju seks bez zaštite, a nakon toga, mnogi shvate da su zaraženi HIV-om," kaže Nikolas, koji insistira na redovnom testiranju. "Postoje dva načina da saznate da li je neko HIV pozitivan - jedan je da se osoba testira, a druga je da vas zarazi virusom." On za sada drži bolest pod kontrolom pomoću lekova, snimio je muzički spot u kojem ohrabruje ljude da se redovno testiraju, a vodi i radio-emisiju u kojoj, između ostalog, govori o tome kakav je život osoba koje su HIV pozitivne. "Veoma sam otvoren kada je o tome reč. Ne gubim vreme ni energiju na skrivanje ovog dela moje realnosti."

"Još uvek sam Džoš. Da, zaražen sam HIV virusom, ali sam još uvek ista osoba" - ovako je Džoš Robins (30), lovac na talente iz Nešvila, svojoj porodici saopštio loše vesti. "Jedini način da moja porodica to prihvati je bio da im to kažem u lice, da me gledaju dok im to govorim, da me dodirnu i u očima mi vide da sam još uvek ista osoba." Inače, čim je saznao rezultate, Džoš je pozvao muškarca koji ga je zarazio virusom, kako bi mu to rekao. "Shvatio sam da on sigurno do tada nije znao da je HIV pozitivan, pa sam odlučio da ga kontaktiram. To je, u najmanju ruku, bio veoma zanimljiv razgovor." Prošlo je godinu dana otkako je Džoš saznao dijagnozu, i odlučio da to ne krije. "Skrivanje nije za mene. Jedini način da se izborim protiv stigmatizacije i tračarenja je da sam ispričam sve". Počeo je da piše blog Imstilljosh.com, gde deli svoju priču, iskustva, ali se i povezuje sa drugim obolelim ljudima. "Sada nisam usamljen. Velika je čast kada neko odluči da mi putem i-mejla ispriča svoju priču, samo zato što sam i ja odlučio da ispričam svoju."

Dok su neki HIV virusom zaraženi u mladosti ili kasnije, ima i onih koji detinjstvo proveli pokušavajući da sakriju svoju dijagnozu.

"Kada sam bila mala, moj život je bio tajna. Nisam mogla da kažem prijateljima da sam zaražena HIV virusom kada sam imala tri godine, prilikom transfuzije krvi tokom operacije srca. Nisam mogla da objasnim nastavnicima zašto izostajem iz škole. Da li bi me društvo napustilo? Nisam želela to da saznam, pa sam tu tajnu čuvala za sebe," priča Džejmi Džentajl, koja sada radi za nekoliko organizacije koje pomažu obolelima od HIV-a. "Kao dete, nisam znala da li ću doživeti tridesete godine života i bila sam daleko manje otvorena za razgovor o bolesti. Sada sam srećna i zdrava, zahvaljujući brojnim organizacijama koje se bore protiv stigmatizacije bolesti. Ponosna sam na to što sam deo takvih organizacija, ponosna sam kada slavimo jer je neki pacijent funkcionalno izlečen od HIV-a. Ponosna sam što svoju priču delim sa svetom," kaže ona. Džejmi je odlučila da o svojoj bolesti progovori jer je shvatila da ćutanjem neće pomoći ni sebi ni drugima, pa je objavila i knjigu u kojoj govori o svom odrastanju i svemu sa čime se suočavala zbog svoje tajne.

(Mondo)