Rođenje Isusa Hrista je praznik koji se proslavlja sa porodicom u domu, kao i odlaskom na crkvena bogosluženja.

Uz sve običaje, okupljanje cele porodice oko bogate trpeze je centralni događaj. Obavezno se pali kandilo i lomi se česnica. Ali, na stolu je još jedan od velikih simbola najradosnijeg hrišćanskog praznika - Božićno žito, piše Stil.

Iako se pred Božić može kupiti gotovo svuda, ukoliko ste od onih koji vole da poštuju običaje, zasadite ga sami!

Da bi izraslo do Božića treba ga na vreme posaditi. Treba da je zeleno i bujno, jer će takvi biti i usevi tokom godine, kaže staro verovanje.

Pšenica se sadi na praznik Svetog Nikole, 19. decembra kod pravoslavaca a kod katolika 13. decembra, na dan Svete Lucije.

Za sadnju vam je potrebna šaka pšenice i tanjir ili posuda u koju će se posaditi.

U plitku posudu stavite zemlju, pa na nju poređajte pšenicu, koja je stajala u vodi preko noći. Odozgo prekrijte zrna sa još malo zemlje, koju ćete svakodnevno kvasiti, odnosno prskati vodom na sobnoj temperaturi.

bozic-psenica.jpg
Foto: Profimedia

Pšenična zrna se mogu staviti i bez zemlje. Samo se rasporede po dnu posude, tako da je u potpunosti prekriju.
Ostavi se do ivice bar 1 cm, jer će se pšenica nicanjem raširiti. Zalivati umereno. Najbolje je samo prskati vodom jednom do dva puta dnevno.

Može se u sredini posude ostaviti prostor u koji će doći sveća. Uzeti plitki tanjir po želji, u sredinu staviti manju čašu (za rakiju). Nasuti zrna pšenice oko čaše do ivice tanjira.

Pšenicu koju ste posadili možete prekriti pamučnom tkaninom natopljenom vodom. Stavlja se preko, da bi zrna ravnomerno bubrila i da bi dobijala dovoljnu količinu vlage za to. Kada se pojave prve klice, tkaninu treba skloniti da bi pšenica nesmetano nicala.

Pre nego što se stavi na sto, žito se ošiša makazama da bude ravno, jer retko kad samo izraste ravnomerno.
Na Badnji dan stavite sveću u sredinu, a žito po sredini vežite crvenom mašnom ili trakom u vidu trobojke (zastave).

bozic-psenica.jpg
Foto: Profimedia

Saveti

Dobro je pšenicu natopiti u vodu dva dana ranije da isklija. Zrna se zamotaju u mokru krpu i ostave dan ili dva da nabubre i puste klice. Ako zakasnite, samo stravite na toplije i dobro osvetljeno mesto da brže izraste.
Slobodno možete ošišani deo žita upotrebiti za jelo, na primer, da dekorišete salatu. Isklijano žito je veoma zdravo i koristi se u ishrani.

Upozorenja

Pšenica ne treba da stoji na jako toplom mestu, blizu radijatora ili peći. Više joj odgovara da sporije raste na sobnoj ili nižoj temperaturi. Ne treba staviti previše pšenice, da ne bi izraslo previše gusto. Dovoljan je jedan red zrna.
Ne zalivati preterano, bolje je često prskati, odnosno orošavati. U tanjiru se ne sme zadržavati previše vode.