Opljačkali su joj kuću, uzeli svu ušteđevinu, sat pokojnog oca, a ona im je zahvalila. Evo zašto

Lopovi su čak i ukrali njenu ogrlicu, koju joj je otac dao pre smrti. Ponekad kada nešto izgubimo, shvatimo šta je ustvari vredno.

Aleksandra, šokirana, slomljenog srca, preplašena, odlučila je da lopovima napiše pismo i da im pokloni deo svoga divnog uma. Ono što će im poručiti, nije baš ono što očekujete od majke kojoj su sve oduzeli preko noći.

Pogledajte njenu inspirirajuću priču ispod.

"Onima koji su mi opljačkali i razorili dom"
Želim samo da vam se zahvalim od srca. Hvala što se mi odneli televizor, jer sada više pričam sa porodicom. Hvala što ste me podsetili da materijalne stvari nisu vredne mojiih suza, kao što je vredna sigurnost i prosperitet moje porodice. Stvari su se mogle mnogo gore završiti. Hvala vam što ste me podsetili koliko je važna podrška mojih prijatelja i porodice. Sve vreme su mi stizale poruke, podrška i uteha.

"Hvala što ste me podsetili na vrednost Božića: provođenja vremena sa voljenim osobama i magijom koja izvire iz moje dece. Dok sedim i tresem se od straha, uspela sam da malom dečaku kažem da su ustvari patuljci ukrali sve naše stvari i napravili nered.

Znajući da on ne zna da si mu ti rasturio dom, uključujući i njegovu sobu, daje mi neki vid satisfakcije. Nije mi jasno kako jedan odrasli čovek ukrade dečakovu ušteđevinu koju je godinama čuvao, ali se nadam da ćeš taj novac potrošiti na dobre stvari i kupiti nešto svojoj deci.

"Nadam se da imaš decu i da će njihova lica biti nasmejana, iako lice moga dečaka neće biti nasmejano ovog Božića. Neki komadi nakita koje si otuđio, pripadali su mom ocu koji je preminuo pre 6 godina, i pre toga mi ih je poklonio.

Moj otac je bio zaista darežljiva i velikodušna osoba, a vi ste mi ovim činom slomili srce i oduzeli deo sećanja na oca. Nadam se kada ih prodate da ćete doneti komad sreće vama i vašoj porodici, jer bi i moj tata tako želeo"

"Ostavili ste nas bez ičega, osećamo se slomljeni, uplašeni. Toliko godina smo radili da bi stvorili naš dom, a vi ste nam za jednu noć oduzeli sve. Ali hvala vam što ste me podsetili koliko volim svoga muža i sina.
Zajedno ćemo nas troje prebroditi ovo sve. Radujemo se Božiću, prvom u našoj novoj kući.

"Da li sam OK? Nisam! Uzeli ste mi najvrednije materijalne stvari. Osećam se slomljeno, uplašeno! Kada god čujem i najmanji zvuk, osećam paniku i strah. Ne osećam se sigurnom više!

Moj divni muž mi je najveća podrška, i podržava me u ovim teškim trenucima. Njegov zagrljaj i zagrljaj dečaka je nešto što me podseća da materijalne stvari nisu bitne, već emocije koje primamo i dajemo. Emocije se skladište u našem umu i duši i traju večno. Kao i mi."

(LittleThings.com)