Zašto je teško pronaći odgovarajućeg partnera, u čemu najčešće grešimo i imamo li šanse za uspešnu vezu, objašnjava dr Zoran Milivojević, psihoterapeut

Vremenom smo zaboravili šta je prava ljubav i zamenili je zaljubljenošću. Ljudi danas žele da budu stalno opijeni tim blaženim osećajem zaljubljenosti, što realno nije moguće, tvrdi dr Zoran Milivojević, psihoterapeut s međunarodnom reputacijom i autor brojnih knjiga.

– Kada me je u osmom razredu osnovne škole ostavila tadašnja devojka, prvi put sam doživeo ljubavni bol zbog kojeg sam budan dočekao zoru. Jako me zainteresovalo kada mi se bol zbog nesrećne ljubavi ponovio u srednjoj školi. Već tada sam znao čime ću se baviti i počeo da čitam knjige koje će mi pomoći da razumem osećanja. Vremenom sam došao do saznanja da je ljubav elementarno jednostavna, to je osećaj pripadanja, a ne beskonačni izvor uživanja, sreće, ekstaze. Ljubav je jedna od stvari koja se podrazumeva i pomaže da živimo dalje. Meni je najdraža definicija da je ljubav emocionalno vezivanje i da ljubav nije kada ljudi gledaju jedno u drugo, već u istom smeru – kaže naš sagovornik.

Romani su krivi za sve

Dokumentarni filmovi o primitivnim plemenima najbolje pokazuju kakva je ljubav bez kulturnih konstrukcija. Mi smo pogrešno povezali ljubav sa srećom u životu i tako od ljubavi napravili centar uživanja – romantičnog i seksualnog – i to prvo u literaturi a onda i na filmu. Zatim smo kolektivno upili te predstave o ljubavi koja treba da nas usreći i traje do kraja života. A onda to neuspešno pokušavamo da živimo u našim stvarnim životima. Zaboravili smo da je ono što je ljubav (emocionalno vezivanje, kada vam je neko važan, imate osećaj pripadnosti), generalno gledano, nešto sasvim drugo – tvrdi dr Milivojević.

Pogrešne predstave

U svojoj knjizi „Formule ljubavi” dr Zoran Milivojević vrlo sistematično demistifikuje različite zablude o ljubavi koje nas ometaju da postignemo skladnu ljubavnu vezu.

– Mladi ljudi ne uviđaju da imaju takve zablude o ljubavi i uvek misle da je partner pogrešan, pa zato idu od partnera do partnera. Tek oko sredine tridesetih godina počinju da sumnjaju da sami doprinose svom neuspehu u ljubavnom životu. Kada dođu na psihoterapiju, obično se ispostavi da imaju neke pogrešne predstave o ljubavi – objašnjava naš sagovornik.

Pravila postoje

Za dugotrajnu vezu važna je seksualna privlačnost, ali podjednako su važni i slični pogledi na životne vrednosti.

– Na osnovu statistike došlo se do neke vrste hronologije u svakoj vezi. Naime, dvoje ljudi je prvih nekoliko godina zaljubljeno, onda naredne tri godine počinju intenzivni konflikti, kada pokušavaju da promene jedno drugo i prilagode sebi ne bi li veza ponovo bila ista kao na početku. Kada ne uspeju u tome, idućih godinu dana vagaju da li je bolje da se raziđu. To se događa jer misle da je ljubav, to jest zaljubljenost, dovoljna za dobru vezu, što nipošto nije tačno. Treba razlikovali ljubav od ljubavne veze i treba birati osobu koja na sličan način zamišlja odnos i vezu – navodi psihoterapeut dr Milivojević.

Zaboravite na psihološke igrice

Psihološke igrice ne mogu biti zamena za stvarnu ljubav.
Osim toga, obično se u vezama pogrešno poistovećuju stabilnost i dosada odnosno nestabilnost i zabava. Zato se često pouzdana osoba, koja nudi stabilan odnos, sasvim pogrešno smatra dosadnom. Svi koji traže zanimljivost i uzbuđenje u ljubavnoj vezi greše, jer život je zanimljiv, a ne samo veza.
zaljubljeni.jpg
Shutterstock 


Da li je ljubav precenjena?

Zapadna civilizacija je žrtva svog precenjivanja zaljubljenosti i uživanja koje ona donosi, tvrdi dr Zoran Milivojević, psihoterapeut sa dugogodišnjom praksom:
– Često kažem da, ako želite da znate šta je ljubav u izvornom obliku, treba da pogledate kako žive primitivna plemena. Ljubav u izvornom smislu je emocionalno vezivanje. Civilizacija i kultura su delovale na našu predstavu o ljubavi i menjali je tokom istorije. Danas mi glorifikujemo zaljubljenost kao najdirektniji put ka uživanju. Rekao bih da je zapadna civilizacija žrtva svog precenjivanja užitka zaljubljivanja. Kada se neka osoba zaljubi u drugu, ona joj je važna samo dok se u njenom prisustvu oseća blaženo. Kada osećanja počnu da se hlade, ta druga osoba joj je sve manje važna. Drugi nije važan po sebi, već samo po tome koliku nam prijatnost izaziva. Zaljubljenost onda nije toliko odnos prema drugome, već je drugi samo sredstvo da kod nas pobudi užitak. Zaljubljenost je zapravo suprotnost ljubavi – oblik maskirane narcisoidnosti.

Zašto oni neće da se vežu?

Prema mišljenju našeg sagovornika, postoje tri razloga što veliki broj muškaraca ne želi da se emotivno veže:
– Prvi razlog je što ne veruju u postojanje trajnog skladnog odnosa. Često su kao deca gledali kako se mama i tata svađaju i zaključili da je zajednički život pun nesporazuma i obmana.
Drugi razlog je njihovo odbijanje da emotivno odrastu i sazru. Mnogi ljudi u tridesetim i četrdesetim ne žele da odrastu jer misle da će im život biti preozbiljan i naporan, pa ostaju večiti mladići. A vezati se za nekoga i imati decu definitivno je znak odrastanja.
Treći razlog je precenjivanje seksa. Na ženu se gleda kao na seksualni objekat, koji stalno mora da izaziva želju za strašću i seksom. Međutim, ako seksualnost nije praćena emotivnim vezivanjem, strast ne traje dugo, zbog čega se muškarac zanima za neku drugu, treću, četvrtu ženu. I tako u beskraj...

Bitange i princeze

Zanimljivo je da su ženama dobri momci danas uglavnom dosadni i da princeze vole bitange?
– Istina je da ih privlače hladnoća i izazov. Kad devojka pogleda dva podjednako lepa mladića, od kojih je jedan gleda zainteresovano, a drugi ne, ona veruje da ovaj drugi ima ono nešto i dobija motiv za samodokazivanjem. Počinje psihološka igra u kojoj oboje ravnopravno učestvuju, u kojoj će on izgubiti samo ako se zaljubi i preda. Imao sam na terapiji mladiće koji su želeli da se oslobode svog džentlmenskog držanja, jer nežne i emotivne muškarce privlačne devojke uglavnom doživljavaju kao šonje – tvrdi dr Milivojević.

Tekst Žaklina Milenković