"Posebno me je nerviralo neljubazno osoblje, čast izuzecima. Doktorka mi je jednom prilikom rekla:"Hajde da idemo na UZ, da vidimo da li je beba živa"." Pročitajte dirljivo iskustvo jedne mame iz Beograda

Moje iskustvo sa porođaja je i dobro i loše.

Da počnem od početka... Sticajem okolnosti, morala sam na VTO i, hvala Bogu, uspela je iz prve. Rađena je u Višegradskoj, uz pomoć profesora Tulića. U četvrtom mesecu trudnoće sam prokrvarila (manji hematom), ali sve je bilo u redu - moja bebica je borac. Svakog meseca sam išla na kontrole u bolnicu.

Trudnoća mi je bila visoko rizična a samim tim što sam išla na vantelesnu, morala sam i na carski rez.
Da se razumemo, nisam razmažena ali neke stvari nisu bile baš ok.

Posebno me je nerviralo neljubazno osoblje, čast izuzecima. Doktorka mi je jednom prilikom rekla:"Hajde da idemo na UZ, da vidimo da li je beba živa".

Druga doktorka me je pred sam porođaj pitala da li sam radila 4D, odgovorila sam da nisam jer me je moj doktor slao na sve potrebne preglede, na šta mi je ona rekla: "Dobro, onda ćete da vidite kad se beba rodi da li ima sve prste". Bila sam u šoku, ogorčena. Zar se tako ophodi prema pacijentu sa visoko rizičnom trudnoćom?! Odbila sam joj na glupost.

Na moj zahtev, carski mi je radio doktor Šljivančanin, koji me je pre par godina operisao (zbog vanmaterične trudnoće) i tom prilikom mi spasao živu glavu, bukvalno.

Pošto pacijenti imaju pravo da izaberu doktora, ja sam se odlučila za njega.

Kada sam profesorkama koje su došle u vizitu rekla da sam njegov pacijent, bile su izuzetno uvredljive i bezobrazne. Ali, meni je bilo važno samo da mi neko od poverenja radi carski rez.

U operacionoj sali je bila super ekipa. Svi su bili izuzetno ljubazni, nasmejani i opušteni, a samim tim, i ja sam bila raspoložena. Sve je prošlo dobro. Doktor Šljivančanin je došao u sobu da vidi kako sam i da mi kaže da sam rodila devojčicu, mog anđelčića, moju Saru. Posle toliko borbe, napokon sam držala svoju ćerku u rukama. Svaka žrtva i sve što sam prošla da bih uopšte imala dete postalo je nevažno onog trenutka kad su me te male slatke okice pogledate.

Inače, za razliku od odeljenja gde su visoko rizične trudnoće, opet da naglasim čast izuzecima, na odeljenju carskog reza su svi izuzetno ljubazni i nasmejani. Sve u svemu, sto puta bih još prošla sve muke.

Mama Aleksandra

Sa sajta Yumama.com preporučujemo još:

Porođaj u 29. nedelji: Umesto u Beču, moj sin je rođen u Sremskoj Mitrovici

Moja priča: Sve bebe su bile sa majkama, samo moja Milica u inkubatoru

Mama malog Lazara: Nama je Bog zaista pomogao

Upozorenje uplašene mame: Ne pravite ovu grešku sa auto-sedištem (FOTO)

Jovana Pajić: Kakva mama takva ćerka (FOTO)