Danas neko slavi Valentin, a neko svetog Trifuna. Bilo kako bilo, svi zaljubljeni ovaj dan proslavljaju na poseban način, da li uz čašu dobrog vina ili uz romantičnu večeru i poklone.

Sveti Trifun, 14. februar je zavetni dan u Šumadiji, koji štiti od grada i poplava, što bi moglo da znači i od gromovitih svađa i obilatog plača. Predanje veli da je Sveti Trifun ubio lubenicom čoveka koji je kudio devojke, što se smatra grehom nad grehovima, te mu je Bog oprostio to ubistvo.

Dan kasnije, na Sretenje se vrapci venčavaju, a imajući u vidu to da su kratkoveki i da sve obavljaju na brzinu, tog dana nije poželjno sklapati brak da ne bi mladenci prošli kao dživdžani. Na taj dan devojke paze i koga će prvog sresti, jer se veruje da će se za takvoga udati. Stoga se mnoge vraćaju u kuću kad opaze da im u susret ide neko ko im nije po volji. A kad, izvirujući kroz pendžer, ugledaju srcu milog, ispadnu mu kao slučajno u susret!
Moguće da je, recimo, već u februaru pripomogao Sveti Trifun, zaštitnik vinogradara i vinara, ali mnogi srećno oženjeni Srbi, pogotovo vremešniji, i ne slute da su “u san došli - na javi ostali".

Recepta koji pominje etnolog Dragomir Antonić u knjizi "Običajnik kod Srba" vezan je za prvi mlad mesec.
"Kad se prvi put ugleda mlad mesec treba ispod leve noge uzeti malo zemlje, zaviti je u parče hartije i skloniti. Za vreme večere prvi i poslednji zalogaj hleba se posoli, zagrize, a potom neprimetno sakrije. Prilikom polaska na spavanje sastave se zemlja, hleb i so u jedan zamotuljak i stave pod jastuk na kome će se spavati. Dok se to radi u potaji glasno se izgovore reči bajalice: "Meseče novače, tako ti zemlje i neba, soli i hleba, reci mi za koga ću se udati", piše u Antonićevoj knjizi.

gatanje-vracanje-prevara.jpg
Shutterstock 

Ovu bajalicu, koja u san priziva lik ili ime suđenog proverile su mnoge generacije devojaka u Čačku, navodi Antonić.

Ono što valja znati jeste i to da se ponedeljkom ugovara ženidba, udadba, kumstvo, dok utorkom to valja izbegavati, jer je brak sklopljen na taj dan bez izgleda na uspeh, veruje narod. Četvrtkom, koji se smatra najboljim u nedelji, obavljaju se svadbeni ispiti, dogovori i pripreme da bi mladenci bili srećni i dugovečni s brojnim porodom.

Neverni i loši muževi bi subotom trebalo da beže iz kuće, jer je Bog dozvolio ženi da toga dana može da bije svoju jaču polovinu!

Nedeljom, koja je blagi dan, dozvoljeno je da udavače obavljaju poslove kao što je vez, štrikanje, heklanje i šivenje, jer se to radi za tri kuće – roditeljsku, svekrvinu i svoju.

Bajalica i prazničnih običaja kojima se pomaže sudbinski susret bliskih duša u srpskom narodnom verovanju ima mnogo.

Da bi prepoznale budućeg muža, ili namamile đuvegiju u bračne okove, devojke u okolini Vlasenice na Mali Božić, pre svanuća, pred kuću bacale obuću da vide sudbinu, jer se verovalo da se neće udati ako se obuća okrene ka kući. One su te noći u san tonule sa zagriženom jabukom pod jastukom namenjenom momku kojeg žele da im u san dođe navedeno je u knjizi “Nenačeta voda”.

Na Badnje veče udavače, staju na veštičje prevozno sredstvo – metlu, osluškujući lavež pasa, verujući da će im mladoženja doći sa one strane odakle kevtanje dopire. Devojke su, verujući da se bogojavljenski snovi uvek ispunjavaju, jer se tad nebesa otvaraju, a Bog sreću deli, na razne načine predskazivale hoće li se te godine udati. Ukoliko im se posreći i ne budu neskromne i požele više od te jedne želje, verovalo se da će im je Gospod ispuniti.

stil-pun-mesec-mesec-bozic.jpg
Shutter