Problemi ove ili one vrste postoje u svakoj vezi, a dok partneri imaju volje i ulažu napor u rešavanje problema, problemi su uglavnom rešivi.

Međutim, kad im postane svejedno, kad ponestane komunikacije, kad zavlada ravnodušnost, svaki par trebalo bi se zapitati postoje li još razlozi za njihov brak.

Nažalost, oko nas je mnogo parova koji su dugo ravnodušni jedno prema drugome, ali i dalje žive zajedno.
Naime, često su partneri svesni da su ravnodušni, ali u pozitivnom smislu ističu kako se nikada ne svađaju. Vezu u kojoj se partneri zbog ravnodušnosti ne sekiraju i ne svađaju, pogrešno je procenjivati kao skladnu vezu bez trzavica.

Ravnodušnost nije osnova za srećan život, kao ni za bilo kakvu emotivnu vezu.
Stručnjaci veruju da, bez obzira na to da li partneri žive skupa, odvojeno ili su razvedeni, teško da će se između supružnika ponovno probuditi ljubav.

Ništa na odnos ne deluje tako razorno kao ćutanje, skrivanje i neiskazivanje osećaja. Ovo sve dovodi do toga da se ljubavni odnos pretvori u "ništa", a opisani način života ne utiče negativno samo na vezu, nego i na ostale segmente života.

Naime, osećaji su energija: mogu se iskazivati u raznovrsnim oblicima, ali ne mogu biti uništeni. Nemoguće je blokirati jedan osećaj, a da pritom ne ugušimo i neki drugi. Kada god ne pokažemo da smo ljuti, progutamo deo sebe. Kada partneru ne pokažemo da nas je povredio, izgubimo jedan deo svojih osećaja.

Ako stalno potiskujemo negativne osećaje, vremenom bledi i ono što je u nama pozitivno, te postajemo osobe koje međusobno ništa ne osećaju: ni veselje, ni ljutnju, žalost ili ljubav.

Dve biljke koje žive jedna pored druge. To zasigurno nije osnova za zajednički život, posebno ne srećan. Ima parova koji izvana funkcionišu, ali unutar četiri zida između njih je ponor. Ne sećaju se više kad su prestali da razgovaraju.

Većina takvih parova setiće se da je sve počelo tako što su jedno drugom "nešto zamerili". Nisu jasno rekli šta im smeta, nisu priznali da su povređeni, nisu podigli glas. Ona je čekala da on prvi priđe, on se nadao da će ona barem nešto reći. Očekivali su da će ljubav, sama po sebi, biti dovoljna da se "nešto dogodi".

Ako me voli, shvatiće šta treba da čini, promeniće se, potrudiće se. Godine su prolazile, a ništa se nije dogodilo. Samo su se izgubili, kao muškarac i žena. Kao ljudi. Niko ne kaže da o svemu treba po čitav dane "razglabati", ali veza definitivno ne može da uspe ako partneri redovno ne razgovaraju i ne komuniciraju na druge načine.

dan-zaljubljenih-ljubav.jpg
Shutterstock 

odvažna