Svake godine 7.000 žena u Velikoj Britaniji otkrije da ima rak jajnika, dok aktivisti pozivaju na redovne kontrole radi što ranijeg dijagnostifikovaja i efikasnijeg lečenjenja.

Udarni mediji u Severnoj Irskoj razgovarali su sa ženama, koje su podelila svoja iskustva o borbi protiv ove opake bolesti. Jedna od sagovornica bila je Dragana Manojlović Mahafi, nekadašnja novinarka Kurira.

Dragana se preselila u Severnu Irsku 2012. godine, gde se udala za Gordona iz Belfasta. Dragana je tek počela svoj novi život na Ostrvu, kada je dobila dijagnozu da ima rak jajnika, koji potom proširio na jetru, slezinu, creva i dijafragme. Iako je prvobitno bila u šoku, nije joj padalo na pamet da se preda.

"Nikada nisam imao bilo kakve bolesti, niti bilo kakvih problema sa zdravljem. Nekoliko meseci pre nego što sam saznala da mi je dijagnostifikovan rak jajnika, slučajno je moja mačka skočila na stomak, što je izazvalo pupčane kile. Morala sam na operaciju u januaru 2014. godine, bez ikakvih briga. Međutim, tokom operacije lekari su otkrili da imam tumor na levom jajniku. Nisam imala nikakve simptome ili slično, tako da je to bio apsolutni šok za mene. To je najgora stvar na svetu, posebno kada sam počela novi život", priča Dragana, koja je bila prestravljenja.

"Tokom prvih sedam dana mislila sam da ću umreti. Imala sam operaciju u Belfastu 27. februara. Doživela sam još jedan šok kada su mi rekli da je tumor na levom jajniku veličine lubenice", otkriva Manojlović Mahafi.

Lekari su postavili dijagnozu faze 3 raka jajnika, ali ne i prekasna, i daje nadu u šanse za lečenje i ozdravljenje.
"Međutim, onda su otkrili da se rak proširio na jetru, creva, slezine i dijafragme. Trebalo mi je specijalista hirurgije i doktor me je poslao u Englesku. Tog 23. marta 2014. godine imala sam operaciju koja je trajala devet i po sati. Uklonili su deo jetre i deo debelog creva i čistili dijafragmu. Mislila sam, ako sam preživela tu operaciju, mogu da preživim sve", priznaje Dragana.

"Moj rak je malo drugačiji. Ne reaguje na hemoterapiju. Iako su velike 1 centimetar, izgledaju identično sa normalnim ćelijama i tako da se ne vide na skeneru. Prošlog septembra sam išla na hormonske terapije koja se zove letrozol i tri meseca posle toga sam imala dobre rezultate. Oni nikada nisu imali ovakav slučaj ovde, tako nemaju poređenje i to je sve malo eksperimentalno, što izaziva dodatne komplikacije", objašnjava i dodaje da je slučaj veoma specifičan.

"Ja nemam prognozu. S rakom jajnika u odmakloj fazi, oko 15-20 odsto pacijenata preživi pet godina ili više, ali kod mene ne može da se prognozira jer je slučaj veoma redak. Deo mene mora da prihvati da je to život i ja zaista trudim da budem pozitivna. Moj život definitivno je sasvim drugačiji nakon dijagnoze. Stvarno nemam loše dane. Iako ne znam šta će se desiti sutra, pokušavam da verujem da će jednog dana naučnici pronaći lek za rak. Čvrsto verujem da će se to desiti jednog dana. Ako moje iskustvo može da pomogne jedan lekar ili naučnik pronađu lek, onda sam srećna. Sada znam zašto rak jajnika nazivaju "tihi ubica". Sada svaka tri meseca idem na skener i nadam se da će sve biti u redu. A za sada je dobro, jer je hormonski tretman daje rezultate", priznaje nekadašnja novinarka Kurira i više beogradskih novina.

"Radila sam kao novinar za 15 godina, bila u Srbiji tokom bombardovanja, a zbog pisanja me je napadala mafija. To je izuzetno stresan posao, ali sada osećam da ne želim čak ni da gledam loše stvari. Posle mog prvog rada sam sebi obećala da ću učiniti sve što mogu da preživim. Još sam mlada i osećam da nije moje vreme da odem. Volim život, volim ljude u mom životu. Postoji mnogo stvari koje treba da uradim za sebe, moj supruga, moju porodicu i prijatelje. Drago mi je da sam ostala pozitivna i okružena ljubavlju i podrškom", zaključila je Dragana, koja nema nameru da se preda.

belfasttelegraph.co.uk