Postoje različite teorije kako, kad i šta treba da jedemo da bismo živeli duže.

Psiholog Jane Ogren kaže kako mnogi ljudi idu pogrešnim putem da bi to ostvarili, a da je sve ustvari vrlo jednostavno. Ona proučava navike u ishrani i gojaznost već 25 godina i izdvojila je sedam saveta kako treba da zavaramo um i jedemo zdravije bez mnogo truda. Važno je da budete opušteni kad je hrana u pitanju kao i da nema brojanja kalorija.

Glad nije razlog za grickanje

Hrana igra previše važnu ulogu u našim životima. Zato, treba da se naviknete da jedete tri obroka dnevno – doručak, ručak i večeru, a grickanje između obroka zaboravite. Ako se glad i pojavi, s većim zadovoljstvom ćete dočekati glavni obrok, a i želudac će se naviknuti na taj ritam.

Pravilo žudnje od tri minuta

Zapamtite da osećaj gladi često dolazi iz glave bez obzira da li je želudac pun ili prazan. Pa tako ako čeznete, na primer, za čokoladom jer to znači predah i kratak osećaj zadovoljstva. Ali, ako se strpite i suzdržite od posezanja za hranom tri minuta od pojave žudnje za njom, taj osjećaj će nestati i više nećete imati želju baš to da pojedete. Ta tri minuta se zabavite sa nečim, pričajte sa kolegom itd. Tako ćete lakše izdržati.
Zamislite kako ćete se osećati nakon što pojedete kolač
Nije lako odoleti slasnom kolaču koji samo čeka da ga uzmete i zagrizete. Ali, tada treba da se setite da će osećaj zadovoljstva dok jedete trajati jako kratko, a osećej krivice, prenatrpanog želuca ili višak kilograma dugo. Ne isplati se!

grickanje-slatkisi-dijeta.jpg
Profimedia 

Jedite za stolom u miru

Kako i gde jedete je vrlo važno i to treba da bude za stolom, a ne ispod njega, na kauču ispred televizora, u hodu na ulici itd. Naime, ako sednete za sto i jedete, mozak će to dobro zapamtiti, odnosno registrovaće da ste jeli. Žudnja za nekom hranom se neće pojavljivati tako često kao ni lažni osećaj gladi.

Ne treba biti podložan raznim uticajima

Na primer, ne treba slepo da sledite recept poznatog kuvara TV-u prepunog nezdravih sastojaka, već treba da razmislite svojom glavom I da izmenite recept da bude zdraviji. Recimo, umesto belog brašna stavite integralno. Isto tako ne treba slepo da izbegavate nezdravu hranu već možete povremeno sebi da priuštite kolač, sladoled, gazirani sok itd. Ljudi ne vole zabrane pa čak i ako ih sami sebi postavljaju. Treba biti realan i razuman.

Pa šta ako vam se sviđa nezdrava hrana

Ukusi koji su vam se sviđali celog života lako možete da zamenite onima koje nikad niste voleli, i zavoleti ih. Recimo, brokoli i integralni hleb su vam uvek bili “fuj”, ali lako mogu da postanu ukusni ako im date priliku, a to se neće dogoditi izbegavanjem tih namirnica. Važno je da promenite rutinu i nekad “fuj” hrana će postati ukusna jer navike na neke ukuse ostale su možda iz djetinjstva, a ljudi su često robovi navika i ne vole promene pa ih i izbegavaju.

Kupujte jednostavnu hranu

Mnogo je bolje da kupujete hranu koja nema deklaracije s opširnim opisima jer se radi o jednostavnim namirnicama. Na primer, to su voće i povrće, riba, meso, riža, testenina, sir, konzerva paradajza itd. Izbjegavajte da kupujete gotova i polugotova jela, radije obrok pripremite sami, tako ćete znati šta jedete i u svakom slučaju ćete jesti zdravije.

(Daily Mail)