Ovu biljku nikako ne izbacujte iz jelovnika, saznajte zašto

Sva zelena biljka nije toliko tradicionalna u našoj kuhinji, ali je pre nekog vremena na velika vrata ušla u domaću gastronomiju. Razloga za to je mnogo.

Neki podaci govore da vlašac potiče iz alpskog dela Europe, dok drugi tvrde da dolazi iz Srednje Azije i Severne Amerike i da je u Evropu stigao zahvaljujući Marku Polu.

U svakom slučaju, listići vlašca danas su nezaobilazni ukras i začin mnogih jela različitih svetskih kuhinja, ali dekoracija nije jedini razlog zbog kojeg je vlašac dobar.

Po čemu se razlikuje od luka?

Pre svega po ukusu. Vlašac je manje aromatičan i ljut od luka i praziluka, pa se zato često i koristi kao začinska biljka. U odnosu na druge lukovice, koren se kod vlašca ne jede, već se koristi samo listovi i to sveži. Ako želite da ga upotrebiti sledećeg dana, bilo bi dobro da ga umotate u vlažnu krpu i stavite u frižider. Nikako ga nemojte ostaviti da stoji u čaši vode, jer će upiti vodu i tako postati mekan i gnjecav.

Šao sadrži?
U odnosu na druge vrste luka, vlašac je izuzetno bogat beta-karotenom. Tanki zeleni listovi sadrže mnogo vitamina A i C, nešto manje vitamina B i minerale fosfor i gvožđe. U 100 grama vlašca nalazi se 0,7 g masti,
4,4 g ugljenih hidrata, 3,3 g proteina i 0 grama kolesterola.

Zbog čega ga treba jesti?
Razloga je mnnogo. Osim što ima antibakterijsko, antivirusno i antialergijsko delovanje, bitna karakteristika ove zelene biljke je što pomaže jetri pri izbacivanju toksine iz tela. Samim tim, poboljšava probavu, ali i smanjuje visinu šećera u krvi, tako što sprečava degradaciju insulina. Takođe, sprečava zadržavanje vode u tkivima, a nekoliko istraživanja pokazalo je i da ima blagotvoran uticaj na izgled.

Kako se jede?
Kao jelo i začin najčešće se koriste sitno narezani listovi, ali mogu se koristi i celi. Sitno seckan danas se najčešće upotrebljava u francuskoj kuhinji, dok se u kineskoj kuhinji dodaju celi dugi listovi, kako zbog ukusa, tako i zbog lepog izgleda i mirisa koje daje jelu. Dugo kuvanje uništava njegovu specifičnu aromu, pa ga je najbolje dodavati pred kraj pripremanja jela, ili neposredno pre posluživanja.

Kao začin, svoje mesto je pronašao u supama, jelima od povrća i sosevima, i to posebno onima na bazi jaja ili jogurta. Može se dodavati i u razna topla i hladna jela, omlete, pirinač i piletinu, a izvrstan je dodatak i salatama, posebno onima od paradajz i krastavaca jer daje njenu aromu, dosta slabiju od crvenog luka. Dobar je u kombinaciji s krumpirom, a naročito pire krumpirom. Često se koristi i tako da ga se pospe preko maslaca namazanog na leb.

expresso.hr