Sjajna zarada, malo posla, dosta prostora za kreativnost i mnogo putovanja - zvuči primamljivo, ali iza ovako nerealnih oglasa često se krije zamka trgovine ljudima. Pored oglasa za posao, društvene mreže su još jedan od čestih način vrbovanja, objasnio je Sava Veselinović, nacionalni trener na Programu borbe protiv trgovine ljudima Crvenog krsta Srbije.

Na predavanju "Ljudska bića se ne kupuju i ne prodaju" u organizaciji Komiteta za ljudska prava i mir, Komiteta za međunarodnu saradnju studenata medicine (SCORP, IFMSA-Serbia) u saradnji sa Studentskim timom za borbu protiv trgovine ljudima i Studentske unije medicinara (SUMC) i Crvenim krstom Srbije, Veselinović je objasnio da je trgovina ljludima, iako je mnogo češće vezujemo za druge zemlje, i te kako prisutna i u Srbiji.

"Reč je o globalnom problemu, kako u svetu, tako i kod nas. Najčešće žrtve su žene i to radi seksualne eksploatacije. Deca se češće koriste za prosjačenje, a muškarci kako za prosjačenje, tako i za radnu ekspploataciju", objasnio je on.

ilustracija-nasilje-batine.jpg
Shutterstock 

Postoji više načina vrbovanja, ali onaj najstariji ujedno je i najpopularniji - putem oglasa za posao. Posebno su opasni oglasi koji nude dobru zaradu u inostranstvu, a pritom ne zahtevaju nikakvu radnu dozvolu.

"Drugim rečima, ukoliko je oglas previše dobar da bi bio istinit, onda to verovatno i jeste", upozorio je Veselinović. Žene često u zamku uleću sasvim nesvesno, a kada shvate o čemu se radi, već je prekasno. Izlaz iz lanca trgovine ljudima veoma je težak, pa je mnogima jedini izlaz smrt. Ponekad od sopstvene ruke, a često u od ruke kriminalca ukoliko pokušaju da pobegnu.

Najveći problem sa trgovinom ljudi jeste u tome što je reč o "visokoprofitabilnom, a nisko rizičnom" kriminalu.

"Profitabilan je jer ljude možete da iskorišćavate iznova i iznova, bez ikakvog troška dok, recimo, kod trgovine oružjem, bomba jednom eksplodira i to je to. Spada u niskorizičan kriminal jer je potrebno povezati mnogo stavki da bi se došlo do samog izvršioca", istakao je on.

nasilnik-silovanje-hapsenje-manijak-nasilje.jpg
Shutter 

S ovim se slaže i dr Slobodan Savić, specijalista sudske medicine, koji dodaje da je još jedan veliki problem u tome što je retko ko spreman da prijavi policiji kad posumnja na nešto.

"Po tom pitanju je ovo veoma slično nasilju u porodici. Kažu da će 95 odsto ljudi prijaviti policiji buku kad komšija pravi žurku, ali svega dva odsto će prijaviti ako sumnja na nasilje. Zakonska kazna za onog za koga se utvrdi da se bavio trgovinom ljudima je od tri do 12 godina, a na zakonodavcu je da objasni zašto postoji tolika razlika u kaznama", kaže dr Savić.

U Srbiji je tokom 2014. godine podneto 17 krivičnih prijava za trgovinu ljudima, a bilo je ukupno 52 žrtve.