(VIDEO) ONE SU IZAZVALE REVOLUCIJU: Ove žene vesti čitaju sa hidžabom

Kako je pravilo obaveznog nošenja marame, popularnije hidžab, uticalo na žene koje su odlučile novinarskom profesijom u istočnim, ali i zapadnim zemljama. Tokom 2014. godine više od 3,6 miliona žena upozoreno je, a mnoge od njih uhapšene zbog "nepropisnog odevanja", a evo kako su se neke od njih izborile da pred kamerama izađu obučene po svojim verskim običajima.

Zvaničnik televizije Mohamed Fathi tom prilikom je izjavio je da će pojavljivanje Nabil na televiziji ohrabriti mnoge druge žene koje žele da nose veo ali to nisu činile jer su strahovale da će izgubiti posao.

A iako su neke voditeljke tužile i dobile presude u svoju korist, i dalje nisu mogle da se pojave na televiziji prekrivenih glava.

2. Masih Alinedžad, iranska novinarka koja živi u Americi želi da se pravilo obaveznog nošenja hidžaba promeni zbog čega je pozvala sve Iranke da joj pošalju fotografije na kojima su skinule hidžab. Nošenje marame, popularnije kao hidžab u Iranu se smatra kao obavezna garderoba svih žena. Čak tokom 2014. godine više od 3,6 miliona žena upozoreno je a mnoge od njih su uhapšene zbog "nepropisnog odevanja".

Masih Alinedžad, iranska novinarka koja živi u Americi želi da se pravilo obaveznog nošenja hidžaba promeni zbog čega je pozvala sve Iranke da joj pošalju fotografije na kojima su skinule hidžab. U intervjuu za magazin Voks ova Iranka je rekla: "Moja majka želi da nosi maramu, ja ne želim. Iran bi trebalo obe da nas razume i da podrži i mene i nju".

Kako je objasnila, kao mala je uvek bila ljubomorna na svog brata. "On je bio moj simbol slobode. Mogao je da radi šta hoće dok je za mene kao žensko dete uvek postojalo pravilo ponašanja" ispričala je Alinedžadova. Mnoge devojke koje joj šalju fotografije bez hidžaba su istakle kako su to uradile jer su želele po prvi put da osete vetar u kosi. Ova novinarka je zbog toga napravila posebnu Fejsbuk grupu pod nazivom Moja tajna sloboda gde postavlja fotografije koje joj Iranke šalju. Ova grupa ima skoro 820.000 lajkova Iranki koje tiho protestuju protiv nošenja hidžaba.

3. Nur Taguri je arabijsko-američka novinarka odrasla je u malom selu u Americi gde nije bilo mnogo muslimana. Znala je da je drugačija, ali nije želela to da prihvati. Ovo je vodilo do krize identiteta. Fenomen s kojim se mnogo nas borilo ili se još uvek bori. Nije volela da razgovara o svojoj veri, pozadini ili kulturi, kao da ih se stidela.

Da bi se izborila sa svojom krizom identiteta, odlučila je da stavi hidžab kada se preselila u Vašington. Tek tada je prihvatila da je drugačija i da je oduvek trebalo da bude ponosna na to. Nakon sprovedenog istraživanja saznala je da u SAD nikada nije postojala žena koja je nosila hidžab, a koja je bila novinarka na komercijalnoj televiziji i odlučila je da to promeni!

Na fakultetu je otkrila svoju ljubav prema poeziji i imala je nastup par dana nakon što je napunila 18 godina. Dan pre nastupa klanjala se. U svojim molitve molila je Boga za praksu ili posao, nešto što će joj pomoći da ostvari svoj san. Dan kasnije, nakon nastupa Džastin Lov, direktorka za odnose s javnošću ba CBS radiju, uzela joj je mikrofon iz ruke i upitala je da li bi želela da bude praktikant na CBS radiju. Ta praksa joj je promenila život.

Jednog dana Nur je postavila svoju fotografiju kako sedi za stolom ABC televizije i napisala: “Ovako moj san izgleda”. Sledećeg dana ova fotografija proširila se viralno. Ljudi širom sveta su je podelili.

Nur nije mogla da veruje svojim očima i shvatila je koliko socijalni mediji mogu biti moćni i tada je Nurina rođaka došla na ideju koncepta “Neka Nur zablista”. Cilj je bio da ljudi podele svoje snove i probleme. Vrlo brzo je “Neka Nur zablista” postala zajednica “vrednih duhova i snopova strasti”.

Tako je Nur Taguri postala je prva pokrivena novinarka na američkoj televiziji. Mediji prečesto prikazuju muslimane u lošem svetlu. Ona definiše svoju ulogu kao “objašnjavanje religije i pročišćenje konteksta i kulturnih smetnji (što je u mojim očima vrlo važno)”. I kada izveštava o pričama o terorizmu, želi to reći na način koji ne generalizuje muslimansku populaciju i ne povezuje muslimane s njima.

4. Prva novinarka u BiH koja je stavila hidžab na glavu je Arduana Kurić. Ona se prvi put pojavila na bošnjačkoj RTV a potom na "Hayat TV", a sada trenutno radi na televiziji "Al Jazeera". S obzirom na to da je celu karijeru napravila na hidžabu, njen bivši suprug Al Dino, u vreme kada je njihov brak pucao - zapretio joj je da će objaviti njene fotografije sa letovanja i tako staviti pod sumnju stvarno njeno versko opredeljenje. Takođe, novinarke u sarajevskim medijima koje su htele da nose hidžab, dobijale su 100km veću platu.

5. Gledaoci Dnevnika 3 na televiziji HRT sinoć su primetili maramu na glavi novinarke Petre Mlačić, koja se javljala uživo iz Islamskog centra, povodom poseta turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Hrvatskoj povodom stote godišnjice priznanja islama u Hrvatskoj.

Novinarka je za javljanje iz džamije glavu omotala maramom zvanom šajla. Iako je, s obzirom na to da nije imala sagovornika, novinarka javljanje mogla odraditi i ispred Islamskog centra, sa televizije HRT odlučili su da je bolje da ostane unutra.

"Naša novinarka je tokom izveštvanja iz Islamskog centra bila pokrivene glave iz poštovanja prema verskom objektu iz kojeg izveštava te temeljem propisa za boravak u takvim objektima koji su jednaki svuda u svetu. Podsećamo pritom da se televizijsko javljanje i uključenje u našu sinoćnju informativnu emisiju održavalo iz unutrašnjeg prostora zagrebačkog Islamskog centra", rekli su s HRT televizije.