ŽENE U FILMU: Zašto je sedma umetnost rezervisana za jači pol

Dokumentarna serija koju ćemo gledati ovog aprila bazira se na nestašici ženskih rediteljki u Hollywoodu. U centru pažnje su seksizam u industriji kao i obećavajući subzaplet: kritična masa koja se polako sakuplja u prvim borbenim redovima, piše sajt ELLE.

Ovaj problem deo je holivudske priče koji je prošle godine dobio status – neizbežnog. Gena Davis sa rodnom ravnopravnošću u industriji bori se već deceniju, a nedavno su joj se u tome priključile i glumice poput Patriciae Arquette ili rediteljka filma Selma, Ava DuVernay.

„Te cifre uopšte nisu dobre. Nimalo me ne raduje činjenica da su sve žene koje su bile u istoj takmičarskoj klasi sa mnom na Sundanceu ne samo zapostavljene, već i stagniraju u svom poslu“, kaže Ava.

Međutim, početkom 2015. situacija kao da je dobila novi zaokret. U maju je Američki savez za civilnu slobodu uputio zahtev federalnim agencijama da istraže rodnu diskriminaciju u filmskoj industriji. Zatim je u oktobru federalna komisija za istopravnu šansu zapošljavanja objavila da takođe istražuje isti predmet, što je prvi korak ka onome što bi moglo da postane tužba podržana direktno od države. Nedelju dana posle toga Jennifer Lawrence pustila je u javnost svoj tekst o tome kako je preko hakovanih dokumenata saznala da je plaćena čak 50 odsto manje od svojih kolega Bradleyja Coopera i Christiana Balea sa kojima glumi u filmu American Hustle. Na kraju je u novembru u New York Times magazinu objavljen i tekst o zanemarivanju i ignorisanju ženskih rediteljki zajedno sa objavom da će se uskoro sastati 44 lidera iz industrije kako bi rešili problem.

Sve to dovelo je do serije The 4 %: Film's Gender Problem, odnosno šest dokumentarnih epizoda koje će ovog proleća prikazati Epix, jedna od američkih premijum kablovskih mreža. U seriji će govoriti preko 50 rediteljki, glumica i drugih insajderki poput Catherine Hardwicke, Anjelicae Huston, Mirae Nair, Sam Taylor-Johnson, Julie Delpy kao i nekolicina muškaraca, uključujući režisere Judda Apatowa i Paula Feiga. Svi oni razgovaraće na temu transparentnog seksizma čiji su bili svedoci tokom svog rada u industriji i o načinima na koji protiv toga može da se bori.

Naslov dokumentarca odnosi se na brojke koje su otkrivene u istraživanju koje je sprovela Stacy Smith, profesorka žurnalistike i novinarka. Filmove koji su imali najveću zaradu između 2007. i 2014. godine režiralo je samo četiri odsto žena. Ali, rediteljska stolica nije jedini problem. Od 100 filmova iz 2014, isto tako rangiranih po najboljoj zaradi, samo 11,2 odsto od tekstopisaca i 18,9 odsto producenata su žene.

Jedna od stvari koja odmah upada u oči kada je reč o četiri odsto jeste činjenica koliko su svima bile šokantne statistike. „Kao i većina žena, ne želim da mi se dešavaju prepreke u karijeri samo zato što sam žena”, kaže Caroline Suh, rediteljka filma 4 odsto.

„Treba da postoji milion drugih razloga zašto nisam dobila posao.“ Ali, konkretne brojke čine pravu razliku. Kao što u filmu kaže filmski kritičar i novinar The New York Timesa A. O. Scott: „Možete da pogledate svaki slučaj ponaosob i nađete logično objašnjenje zašto neko nije dobio posao za koji je konkurisao, ali šok od konkretnih informacija dovede da se zapitate: Zaista? Samo četiri odsto? Jasno je da se nešto mnogo veće dešava.“

Ono što je ovde zapravo na klackalici nije samo položaj žena u Hollywoodu. „Na ovaj način mlade devojke na celom svetu uče kako da budu žene“, kaže Caroline.

„Jedan od efekata od toga što se iza kamera ne nalaze žene jeste i manjak žena u glavnim ulogama.“ U ovom filmu i Amanda Peet ispričala je kako su joj nudili mnogobrojne uloge u kojima je trebalo da „stoji na ulaznim vratima svoje kuće sa bebom u rukama i maše mužu koji odlazi na neku mnogo važnu misiju.“ Čak i u filmskim scenama gde je prikazana gomila ljudi, samo 17 odsto čine žene, što implicira da − šta radimo – peremo sudove kod kuće? „To je apsurd“, kaže Caroline. „Time je sve rečeno.“

Anjelica Huston prisetila se svojih rediteljskih početaka, kako joj je bilo teško da se njen glas istakne i čuje. Prvih nedelja njen asistent, muškarac, vikao je umesto nje: „Akcija“. A Ellen Kuras, kinematografkinja koja je radila zajedno sa Martinom Scorseseom, Spikeom Leejem i Michelom Gondrijem ispričala je da se, dok sedi iza kamere i snima film, kada vidi sebe u nekom odsjaju, uvek zapanji što vidi ženu iza kamere.

Još jedan od fokusa na kojem se film 4% bazirao jeste „kompleksni ekosistem zapošljavanja ljudi“, kaže Catherine. „Ako bi se taj proces promenio, zašto bi to moralo da bude loše? Možda bi promena zapravo i bila dobra za celu industriju i biznis.“

„Ako želite da vidite eksplozije i razne druge potpuno lude specijalne efekte, to smo već videli očima muških reditelja, toliko puta! Bezbroj!“ kaže Lake Bell, rediteljka, spisateljica i zvezda In a World, filma iz 2013. o ženi koja radi kao spikerka i pokušava da se probije u dominantno muškom poslu davanja glasova za filmske trejlere.

„Evo šta sam otkrio: nema nikakve zavere“, kaže Paul Feig, reditelj pikantnog i briljantnog filma Bridesmaids. „Ovde se samo radi o banalnosti lakšeg izbora.“ Sa stotinama miliona dolara u igri, studiji žele reditelje koji u svom portfoliju imaju filmove koji su zaradili mnogo. Nažalost, rediteljke se retko nađu u takvom izboru jer jednostavno nisu imale šansu da zarade toliko. „Kada se reč povede o novcu, važan je samo posao i ništa drugo“, dodaje Paul.

„Dajte mi dvadeset miliona dolara i pokazaću vam šta sve mogu da uradim!“ kaže Julie Delpy. „Nikada nisam dobila šansu za tako nešto. Snimala sam istorijski film (The Countess 2009) i znate li koliko sam statista dobila za scenu borbe? Četiri. Kako možete da snimite odličnu scenu boja sa četiri tipa koji su niski, ne znaju da drže mačeve i ne mogu da trče jer im kostimi smetaju?“

Još jedan od veoma važnih faktora kada je reč o karijeri kod žena jeste „klauzula majčinstva“, objašnjava Lake. „Otprilike polovina mojih prijateljica doživela je sličnu sudbinu: karijera im je prilično lepo napredovala sve dok nisu napravile pauzu od nekoliko godina kako bi rodile decu.“ Lake je svoje prvo dete rodila 2014, posle čega je rešila da se posveti svojoj originalnosti umesto da i dalje lovi mesto rediteljke u skoro sasvim muškom svetu. „Da radim na projektu sa velikim zvezdama i brdom novca koji nije moj, ne bi mi bilo svejedno da tek tako na setu izvadim pumpicu za mleko“, kaže ona. „Ali, ako sam ja napisala tekst i ja režiram film? Da, verovatno ću dojiti svoju ćerku na setu.“

Da li bi demokratski izabrana kvota bila odgovor? „Mislim da bi to moglo da se desi“, kaže Stacey Offman, producentkinja projekta 4%. „Ali, mislim da naše generacije to neće doživeti“, dodaje ona. U međuvremenu, zajednički konsenzus jeste taj da se progres dešava, ali ne onoliko kvalitetno koliko bismo mi to želeli. „Siguran sam da direktori filma Hangover nisu morali da se suoče s tim da, ako im propadne film sa tri muškarca u glavnim ulogama, više nikada neće snimiti film sa muškarcima“, kaže Paul Feig. I iako je njegov Bridesmaids zaradio neverovatnih 288 miliona dolara širom celog sveta, uspeh filma otvorio je mnogo manje vrata nego što se to očekivalo glavnim ženskim glumicama. „Međutim, ljudi će to uvek opravdati kao slučajnost“, dodaje on.

Christine priznaje da ju je ova tema veoma umorila, ali makar ljudi više ne mogu da ignorišu problem sa kojim su suočene žene u filmskoj industriji. „Čak i zadrti muškarci shvataju da moraju da budu u toku. Ni oni ne žele da budu na pogrešnoj strani istorije. Ne žele da bilo ko pomisli da su zatucani.“

Sa sajata ELLE pročitajte:

Najlepši predlozi za šatiranje: Nijanse koje će osvežiti vašu kosu u 2016.

Top 3 nijanse ruževa za crvenokose devojke

Razbarušen lob: Kako da napravite najpopularniju frizuru sa Instagrama

Video koji dokazuje da malo šminke čini čudo!

Zavirite u neverovatno stylish dom Cindy Crawford