Pokojna sestra Ranđija, iz sela Velika Sugubina, majka pokojnog monaha Mitrofana, hilandarca, pričala je kako je jedne nedelje otišla u goste kod svoje rođake u selo Slatinu. Domaćica, da bi bolje ugostila svoju rođaku, uzme da umesi pogaču. Ranđiji koja je bila pobožna žena, otvori Bog duhovni vid i ona spazi kako se u testu živa zmija mota pod rukama njene rođake.

Ona je gledala sa čuđenjem i prosto nije verovala svojim očima. Ona se seti da je to posledica greha što se taj posao obavlja u nedelju, pa je čekala šta će se na kraju dogoditi. Po završenome mešenju pogača je stavljena u peć da se ispeče. Za to vreme postavljen je ručak i kad je pogača bila pečena, razlomljena je i podeljena po parče svima prisutnima na ručku. Ranđija je sad u svakom parčetu pečene pogače videla zmije, a u parčetu domaćice - glavu zmije. Ona od svog parčeta pogače nije htela da okusi, nego je tražila jučerašnji hleb, dok su prisutni svoje parčiće pojeli u slast.

Svaki se greh u snu i na javi prikazuje u vidu zmije, jer u stvari potiče od one proklete zmije,koja mami ceo svet u svoj zagrljaj. I sve što u nedelju zaradimo i jedemo u stvari zmije jedemo u ovome svetu, a one će nas jesti tamo kad stignemo kod nje u pakao. To važi i za one žene koje razvijaju kore u nedelju, ili sa testom ma šta rade i prave.

Nedelja i praznici oslobađaju nas od svakog posla telesnog, a naređuju nam da se molimo Bogu, da čitamo o Bogu,da pevamo o Bogu, i da učinimo neko dobro delo u ime Boga.

Pravoslavno monaštvo /Shiarhimandrit Gavrilo (Dimitrijević)