Kao i kod većine snova koje imamo, i ona je mislila da je san neostvariv. Samo je volela da misli da će jednoga dana moći da ga ispuni, ali u isto vreme osećala se bespomoćno vezano za to.

Onda se dogodilo nešto kada je njen sin saznao za njen san.

Baka, Hermina Hirš oduvek je sanjala da će moći da peva nacionalnu himnu. Za razliku od većine ljudi, ona je proživela pravi osećaj nedostatka slobode. Bila je predmet nasilja i mržnje zbog toga što jeste. Bila je od onih ljudi koji su bili u koncentracionom logoru 1944. godine.

Oslobođena je 1945. godine i došla je u Detroit, da započne novi život. Kada je stigla u SAD, nova sloboda i nove šanse ukazale su joj koliko voli svoj život.

Od tog dana, nikada nije uzimala zdravo za gotovo to što je državljanin SAD. Njeni sinovi shvatili su da moraju da joj ostvare san koji joj je toliko značio. Uspeli su i ona je s ponosom pevala himnu na bejzbol utakmici.

(Viral stories)