Poznata sevdalinka "Mujo đogu po Mejdanu voda", koju decenijama u različitim aranžmanima izvode brojni interpretatori nastala je prema istinitoj ljubavnoj priči koja se krajem 19. veka dešavala u tuzlanskom naselju Mejdan.

Ajka i Mujo, odnosno Mustafa Mulajašarević, glavni akteri ove sevdalinke, odavno nisu među živima. Srušena je i kuća sa čardakom i na njenom je mestu Rifat Begtašagić (78), Ajkin najmlađi unuk iz njenog drugog braka, sagradio dve nove.

Iako je u sevdalinci opevan samo jedan detalj iz perioda ašikovanja Ajke i Muje, ova je ljubavna priča mnogo složenija, a njen je sastavni deo bio i Bekto Begtašagić, Rifatov deda.

Ajka Kurtagić je, priča Rifat, bila lepa i pametna devojka iz veoma bogate porodice, koja je u vremenu posle Drugog srpskog ustanka iz Beograda preselila u Sarajevo. U Beogradu je, prema dogovoru, ostao jedan brat, da čuva imovinu na Dedinju, dok su dvojica braće, ne želeći prihvatiti pravoslavnu veru, otišla u Sarajevo. U glavnom gradu Bosne i Hercegovine jedan od njih je umro, a drugi, Hadži Smajil, sa suprugom i ćerkom doselio se u Tuzlu i kupio veliko imanje u naselju Mejdan.

Brojni Ajkini udvarači
Rifat navodi da je Hadži Smajil imao samo jednu ćerku Ajku, za čiju su se naklonost i trenutak pažnje, kada je poodrasla, otimali brojni mladići. Najveći su rivali bili trgovac Mujo i mutevelija (upravnik zadužbinskog imanja) Bekto, a pomalo neodlučna devojka je dugo "vagala" koga od njih dvojice da odabere za muža.

Iz razgovora koje je s njima vodila sa čardaka kuće u kojoj je stanovala s majkom i ocem, Ajka je shvatila da je Mujo bolji izbor.

"Mujo je prva Ajkina ljubav. Ona je ašikovala i s jednim i s drugim. On je dolazio s konjem pred staru kuću, ovde na Mejdan, tako je ta pesma i nastala, a u međuvremenu ju je i Bekto obilazio. Ona se opredelila i udala se za Muju, s kojim je dobila dete, koje je ubrzo nakon rođenja umrlo", prepričava Rifat ono što mu je poznato iz roditeljskih predanja.

Rifatov deda Bekto, potomak osmanskog oficira koji je došao iz Sirije, odakle porodica Begtašagić vodi poreklo, patio je za "svojom dragom Ajkom" kada se udala, a Rifat navodi da je vrebao svaku priliku da je vidi. Kaže da mu je i najmanji, krišom upućen, osmeh bio dokaz da ga, iako udata, nije zaboravila.

"Deda je bio uporan. Begtašagići su iz Kazan mahale. Kuća im je bila prekoputa današnjeg Narodnog pozorišta Tuzla. Njegovi su se brinuli o Poljskoj, odnosno Turali-begovoj džamiji, bili su mutevelije, i deda je imao ključeve od džamije, pa je mogao da uđe kada god je hteo. Kada se udala za Muju, Ajka je živela u njegovoj kući kod bivšeg bioslpša Centar, kojeg tada nije bilo, nego je tu bila Mujina kuća. Deda bi se popeo na munaru i gledao bi Ajku dolje, dok bi hodala dvorištem. Ona je videla da je on posmatra", kazuje Rifat.

Silno zaljubljen u suprugu, a iz straha da bi mogla da pogleda drugog momka, Mujo je postao izuzetno ljubomoran. Nije joj dozvoljavao bez pratnje da izlazi na ulicu.

"I kada bi krenula roditeljima na Mejdan, Mujo je bio toliko ljubomoran da je morala dolaziti u pratnji dve zaove sa strane, a deverovi su išli ispred i iza njih. Tako su je pratili do kuće i sve vreme su je čuvali, a Bekto bi tada s društvom seo pored reke Jale, sve je to bilo Ajkino imanje, i sa sazlijama je svirao i pevao, da im da do znanja da je on tu", priča Rifat.

Prema njegovim riječima, Ajkino obraćanje navedeno u sevdalinci, naslućivalo je ono što će se u njihovim životima kasnije i dogoditi.

"Ono što je opevano, ništa nije preterano. To je sve otprilike onako. Mujo je dolazio tu na konju, ona mu je za Bajram poklonila maramu, kojom je on prekrio konja po glavi, što se u nekim pesmama spominje, a u nekim ne. Ajka mu je kazala: Pazi, Mujo, da ti ruža ne ispadne, da ti draga drugom ne dopadne. Na kraju je tako bilo. Ovaj je bio preterano ljubomoran, nije bilo života i ona je prihvatila Bektin poziv da se uda za njega", navodi Rifat.

Nakon smrti prvog deteta, a ne želeći da trpi ljubomoru koja ju je gušila, Ajka se, nastavlja Rifat, vratila u roditeljski dom. Brak je raskinut pred kadijom, a ona je ubrzo prihvatila Bektinu bračnu ponudu.

Tuzlanska je čaršija, priča Rifat, danima se raspredala o ovim događajima. Dok su jedni zbog Mujine ljubomore opravdavali Ajkin postupak i zavideli joj na hrabrosti da napusti muža, drugi su u njoj videli glavnog krivca za razvod, tvrdeći da Muju, zapravo, nikada nije ni volela iskreno, te da mu je tokom kratkog braka davala mnoštvo povoda za ljubomoru.

"Priča se da je Mujo, kada se ona udala za mog dedu Bektu, nestao iz Tuzle. Kažu da je otišao u Istanbul i da se više nikom nije javio. Nešto se pričalo da su ga neki videli pred sami Drugi svetski rat, da se tu popeo na neko drvo s kojeg se videlo dvorište ispred kuće i pogledom je tražio Ajku. Od tada mu se gubi svaki trag i nikad više niko nije čuo za njega", ističe Rifat, dodajući da se za ovu priču naročito interesirao i čuveni pisac Derviš Sušić.

U roditeljskoj kući s čijeg je čardaka nekad gledala Muju, Ajka je u srećnom braku živela sa Bektom, kojem je rodila 17 dece, sve do smrti 1942. godine. Rifat kaže da se seća njih osmoro, a iako je svih osmero davno umrlo, najstariji unuk Ajke i Bekte, 92-godišnji Sakib Begtašagić i danas je živ, iako teško bolestan.

Avlija puna ruža
Na pitanje po čemu se najviše seća nene Ajke, Rifat odgovara da ga uz nju vežu lepe uspomene, iako je opisuje kao ljutitu i nervoznu, ali pravednu osobu. Zahtevala je da je zovu Dada, što su svi u kući morali da prihvate.

Deda je, pojašnjava Rifat, bio blag i smiren čovek dobre naravi.
Umro je dve godine nakon Ajkine smrti, a oboje su svoje poslednje trenutke proveli uz snaju, Rifatovu majku, koja se o njima brinula.

Objašnjavajući da na jedinoj fotografiji koja je sačuvana, nena Ajka sedi na stolici pored svog Bekte, Rifat dodaje da je teška srca srušio neninu staru kuću okruženu ružama, u kojoj se rodio i gde je proveo celi život. Na istom je mestu i danas avlija puna mirisnih ruža, ali i nove, velike kuće u kojima žive Rifat sa suprugom Azrom, te njihov sin sa svojom porodicom.

"I ja sam sačuvao tradiciju i nikad nisam htio otići s Mejdana. Napravio sam jednu kuću, pa drugu, da to ostane kao sećanje na prošlost. Nisam hteo da se to zaboravi, jer su se drugi raselili, kako je koga život gde bacio. Ja sam ovde ostao i ne kajem se. Nisam nikada ni pomišljao da odem s Mejdana", zaključuje Rifat.

Anadolija