Tokom leta namirnice mogu mnogo brže da se pokvare, pa u toplim danima treba obratiti veću pažnju o tome šta jedemo, posebno šta dajemo deci.

Stručnjak u ovoj oblasti je upozorio koje namirnice su pogodne za razvijanje raznih bakterija.

Jedan od najvećih stručnjaka za bezbednost hrane, advokat iz Vašingtona Bil Marler, dvadesetak godina uspešno se bavi slučajevima obolevanja zbog Ešerihije koli, salmonele i drugih bolesti izazvanih hranom, pa je tokom vremena ustanovio neke glavne krivce.

Osnovne stvari koje advokat Marler ne jede su sirove ostrige, očišćeno i razrezano voće i povrće, sirove klice, sirovo meso, nekuvana jaja, kao i nepasterizovano mleko i sokovi.

Marler kaže da je poslednjih pet godina imao više slučajeva trovanja školjkama nego u protekle dve decenije. Ostrige su prve na njegovoj listi hrane koju neće ni probati. Smatra da je porast temperature mora rezultat pojačanog širenja štetnih mikroba koji onda završavaju u hrani koju jedemo.

voce-ishrana-zdrava-hrana.jpg
Foto: Shutterstock

Očišćeno i sečeno voće i povrće koje se prodaje u prodavnicama je na drugom mestu liste nepodobne hrane gospodina Marlera. On kaže što se više hranom rukuje to je veći rizik kontaminacije. Čini se neverovatnim da ovo može biti izvor trovanja hranom, ali sve su češće zaraze klicama pasulja.

Stručnjaci kažu da se kontaminacija javlja tokom procesa gde se semenke stavljaju u toplu vodu, što je idealna okolina za razmnožavanje bakterija.

Advokat savetuje da kada jedete napolju, uvek naručite dobro pečeni biftek. Stručnjaci tvrde da meso treba biti pripremljeno na 160 stepeni Celzijusa da bi se ubila bakterija koja uzrokuje infekciju Ešerihije koli ili salmonelom, zbog toga sirovi bifteci nikako neka ne budu na jelovniku.

biftek.jpg
Foto: Profimedia

Iako su trovanja nekuvanim jajima poslednje dve decenije u padu, Marler ih i dalje izbegava. To znači nema majoneza, raznih krema sa jajima i nekih koktela.

Poslednjih godina sve je veći trend sirovih i nepasterizovanih pića jer pojedini eksperti tvrde da pasterizacija smanjuje hranjivu vrednost.

Marler kaže da pasterizacija nije opasna, a pića mogu biti, jer preskakanje ovog bezbednosnog koraka može nekim ljudima naškoditi.

Ne veruju svi ovim Marlerovim preporukama jer se ne žele odreći nekih omiljenih jela. Pojedini tvrde da se otporan želudac i jak imuni sistem stiče vežbom i izlaganjem pojedinim bakterijama te da ne treba biti previše oprezan.