DOK JE DUŠKA IGRALA BOLERO: Morala sam da gledam samo u dirigenta i ZALJUBILI smo se jedno u drugo

Dušanka Duška Sifnios, balerina i koreograf, solista baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, briljirala na mnogim scenama nekadašnje Jugoslavije, ali i u Baletskoj trupi XX veka Morisa Bežara, kao i na mnogim scenama u svetu. Zahvaljujući poslu Dušanka je sasvim slučajno upoznala ljubv svog života.

ODLAZAK ČUVENE ŽIZELE: Umrla balerina Duška Sifnios

Prvu priliku na početku karijere dala joj je Nina Kirsanova. Po dolasku ruskog koreografa Leonida Lavrovskog koji je bio angažovan na obnavljanju baleta "Žizela", dobija naslovnu ulogu koja je obeležila njenu karijeru klasične balerine, a koju je odigrala 177 puta.

Nije ni slutila da će je poznanstvo sa Morisom Bežarom odvesti do njenog supruga. Bila je na festivalu u Italiji na koji su bili pozvani igrače iz raznih gradova Evrope:

"Tu sam upoznala Bežara. A gde sam ga upoznala? Kupala sam se u moru. Izlazila sam iz mora, mokra sva, a on mi je rekao: "Što bi bilo dobro da napravimo balet, da igrate tako s mokrom kosom..."

Sutradan, na probi, Bežar joj je rekao da osniva trupu i pitao je da li bi došla kod njega. Odgovorila je je da je angažovana u Narodnom pozorištu i da mora da pita Beograd.

"Zvala sam Danona (kompozitor i dirigent, prvi direktor Opere i Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu posle Drugog svetskog rata) i on mi je rekao: "Može, ali moraš da igraš na svim predstavama u Beogradu na svim našim gostovanjima"...Bežar je prihvatio taj uslov... Onda su počela putovanja, tamo, ovamo, avioni, život umetnika..."

U Bežarovoj trupi, postavili su Bolera, po koreografiji koja nema ime.

"Zajedno smo tražili kako da bude predstava, a da ne bude balet. U toj postavi nema ni jedne baletske pozicije, nema dizanja ruku, nema ništa što je balet…Jednom, kad sam se vratila iz Lonodna, gde sam bila na usavršavanju, Bežar mi je rekao: "Skini patike! Pusti kosu! Stani tamo! Zaboravi sve što je balet! Zaboravi piruete! Ne igraš balet…Šta da radim, ako ne igram balet!? I tako smo tražili pokrete, svaki dan, ovo ono, i napravili smo Bolera…"

Na generalnoj probi, tek je onda na scenu došao onaj magični sto.

"Mislila sam da igram na ravnom… Rekao mi je da se popnem na sto, da ne gledam ni ovamo ni onamo, nigde…"Najbolje je da gledaš samo u dirigenta, tako da nemaš druge kontakte…" Gledala sam samo u dirigenta... Dirigent je posle postao moj muž. MI smo se toga dana zaljubili jedno u drugo… I onda smo postali muž i žena."