NE POSTOJI NIŠTA JAČE OD MOLITVE JEDNE MAJKE: Reči koje oslobađaju dušu od SVIH grehova!

Nema silnijeg molitvenog obraćanja nego kada majka moli Gospoda Boga za spasenje svoga čeda!

Otac Pavle, monah, ispričao je slučaj koji mu se jednom dogodio i koji je samo jedan od brojnih ovakvih primera.
Na ulici, ocu Pavlu prišla je nepoznata žena i zamolila ga da dođe i ispovedi njenog sina. Rekla je adresu. On se vrlo žurio i toga dana nije uspeo da ode, a takođe je i zaboravio adresu koju mu je ona rekla. Sledećeg dana ona ga je opet srela ujutro, vrlo zabrinuta. Uporno ga je molila i preklinjala da odmah krene do njenog sina. Nije je upitao zašto i ona ne pođe sa njim.

Otac ju je poslušao. Popeo se uz stepenice i zazvonio. Otvorio je mladić vrlo zapuštenog izgleda i odmah se moglo videti da je pijan. Posmatrao ga je drsko, jer je bio u odeždi.

Monah Pavle ga je pozdravio, rekavši:

"Vaša majka me je zamolila da dođem kod vas."

Mladić se isprsi: "To je laž. Moja majka je umrla pre pet godina."

Na zidu je stajala njena fotografija. Otac mu pokaza na nju, govoreći: "Ova žena me je zamolila da te posetim."

A on će izazivački: "Znači, vi ste sa onoga sveta došli?"

"Ne. Upravo sa ovoga sveta. A to što ti kažem, ispuni. Sutra ujutro dođi u hram", mirno reče otac Pavle.

"A ako ne dođem", upita mladić.

"Dođi, majka tako moli. Greh je roditeljsku reč ne poslušati, reče mu mudri otac."

Sutradan, on je došao u hram. Na ispovesti se tresao od ridanja, govoreći da je majku isterao iz kuće. Živela je po tuđim kućama. Ubrzo potom je i umrla. On je saznao da je umrla, ali nije išao na sahranu. Toga dana uveče poslednji put se otac Pavle video sa njegovom majkom. Bila je vrlo radosna. Mnogo se zahvaljivala i rekla mu da je njenom sinu oprošteno, jer se pokajao i ispovedio, ali i da se ona sa njim već videla.

Ujutro se otac Pavle uputio na dobro znanu adresu. Susedi mu rekoše da je onaj čovek juče umro i da je odvezen u mrtvačnicu.

Majci je bilo dato da vidi sina sa mesta gde je bila posle svog zemnog kraja. Bilo joj je dato da zna vreme smrti svog sina. Dakle, i tamo je njena molitva bila tako silna da joj je bilo dato da zamoli sveštenika da ispovedi i pričesti nesrećnog raba Božijeg.

Jer, tako je strašno umreti bez pokajanja i pričešća. I što je najvažnije – ona ga je volela i kao pijanicu koji ju je isterao izkuće. Ona se nije ljutila i žalila, znajući bolje od nas o udelu grešnika. Učinila je sve da taj deo mimoiđe njenog sina. Ona ga je podigla sa grehovnog dna, upravo ona, i to samo silom svoje ljubavi i molitve.

(balkan bašta/opanak.rs)