PRIČA KOJA ĆE VAS PROTRESTI: Skupljala sam mrvice njegove pažnje, a onda sam presekla ZAUVEK!

Ovaj tekst će vas iz korena "protresti", dati vam blagoslov i snagu da napustite sve ono što vam više ne služi i uveriti vads da ste dobro postupile, ako ste to možda već uradile. Jer život je samo jedan i nemate vremena da ga dajete onima koji vas povređuju i ne cene dovoljno!

Često smo svedoci njihove borbe i tuge, ponekad se i pitamo se zašto ostaju, ali takođe znamo da ne možemo da ih nateramo da tek tako nekog napuste. Mi se nadamo da će jednog dana prepoznati svoj beskonačni potencijal, i ponekad im damo podsticaj da krenu da traže svoju sreću.

Možda je u pitanju posao, možda odnos, možda grad u kome žive, a možda ih jednostavno celokupan život ne ispunjava i koči ih.

Ipak, trenutak kada shvate svoj potencijal i sopstvene vrednosti mnogo je moćniji od bilo čega sto smo mogli da im kažemo.

To je neprocenjivo.

Ako ste ikada preispitivali svoju situaciju i pitali se da li je vreme za odlazak, pokušajte da razumete šta je to presudno kada žena konačno reši da ode i zapitajte se – da li vam bilo koja od sledećih izjava zvuči poznato.

ZAŠTO JE OSTALA?

Nekada je bila srećna tamo gde je bila. Bilo je beskonačno mogućnosti, živela je duboku i moćnu ljubav, i želela je očajnički da to oživi ponovo.

Na početku, bila je divna i radosna dok su zajedno istraživali nove stvari i toliko je toga naučila o sebi. Sećala se zabavanih stvari koje su imali i koliko je bila ispunjena. On je bio sve što je ikad želela.

Njeni prijatelji, porodica, poznanici komentarisali su koliko je sreće imala, čak su joj pomalo zavideli na radost koju je emitovala. I oni su želeli takav život, ili je ona bar tako mislila.

Kada su stvari počele da se menjaju, osećanja rasipaju, pitala se šta je pošlo naopako. Nadala se da će se sve vratiti na staro, da će sve biti ponovo intezivno.

Bila je uznemirana, osećala je da je ona kriva.

Mislila je da time što ostaje ona pokazuje koliko je posvećena, a i plašila se da ne ode prerano, pa da se kasnije kaje ceo život. Čekala je da stvari krenu na bolje, verovala je da hoće.

Mnogo puta je analizirala – treba li možda da ode? To je bio prvi znak da je trebalo da uradi upravo to.

Ipak, ona je tražila znakove koji će joj ukazati da ostane. Hvatala se za slamku. Ponekada, kada bi bila dovoljno uporna, ona bi ih pronalazila.

Na neki način znala je da žmuri na oba oka, ali i dalje je mislila da će stvari profunkcionisati.

Na kraju krajeva, nije bilo toliko strašno, i postojalo je par dobrih stvari… Drugima je i gore, nalazila je opravdanja.
Osetila je izvesnu sugurnost jer zna šta očekuje, ali to ne donosi sreću.

Imala je još hiljadu razloga zašto bi bilo dobro ostati. Bila je uplašena, zabrinuta šta će sve izgubiti ako ode.
Ali, koliko će je tek koštati ako ostane?

Počela je da otkriva hrabrost i snagu u sebi, za koju je oduvek znala da su "zakopane" negde u njoj. Razmišljala je koliki je rizik.

Postala je umorna, poražena, ljuta… Odustala je od svoje sreće i to je bila kap koja je preliola čašu.

Razgovarala je s prijateljima i okupila ljude oko sebe. Podržavali su je, to su uvek i radili.

Znala je koliki potencijal ima i da će je odluka da ostane povrediti još više, možda i uništiti. Više nije osećala krivicu da je učinila nešto loše. Jer zapravo i nije!

Dosta joj je svega, shvatila je da joj pređašnji život ne služi, tužna je i isfrustrirana.

Dala je sve dok više nije imala šta da da. Želela je da bude nasmejana i poletna, kao onda kada je sve počelo.
Znala je da je odlazak neminovan, ali nije znala kako i kada. Odugovlačila je, ujedno se pitavši šta to čeka.
Ali konačno, otišla je.

Tuge je bilo previše, stres je bio ogroman i to je stavralo ožiljke. Bilo je vreme da krene dalje, a ona je pronašla snagu.

Nakon odlaska, bila je preplašena. Kako će se snaći? Ko će biti bez tog dela njenog života koji je tako dugo bio tu!

Podigla se iz pepela, skupila je hrabrost i verovala je u sebe. Znala je da je jaka, znala je da će preživeti sve to na kraju. Setila se kako je nekada bila neverovatno uspešna, puna radosti i strasti prema životu.

Našla je inspiraciju u tome.

Kada je sve bilo rečeno i učinjeno, osećaj je kao kad punim plućima udišeš svež vazduh! I ponovo se smejala. Baš kao što je slutila da hoće.

Preživela je i dokazala je svoju snagu. Ne drugima, već samoj sebi. Postala je svesna koliko se žrtvovala i koliko je bila nesrećna. Život je počeo da se odvija oko nje i sreća je bila svuda.

Nije čak morala ni da je traži, sreća je pronaša nju!

Ona i dalje čuva lepa sećanja, ali je odlučila da zaslužuje da bude bezuslovno sreća. Odlučila je da njen život prelep i da više neće škoditi sebi ostajanjem pored nekog ili nečeg ko to ne zaslužuje…

(lepotaizdravlje/elephanthournal)