PISMO MOJOJ USVOJENOJ ĆERKI: Želim da znaš ovih par stvari, predivna devojčice!

Majka dvoje biološke dece, gotovo sigurno usvojiteljka još dvoje (čekaju konačne papire) i kratkoročna usvojiteljka dece po potrebi. Svoj život posvetila je brizi za decu i ovim pismom želi pružiti podršku svima koji žele da usvoje decu.

"Mojoj predivnoj devojčici:

Danas su dve godine otkako si ušla u naš dom i našu porodicu. Za par nedelja proslavićemo tvoj rođendan, za par meseci konačno ćemo završiti i sve oko usvajanja, ali ovaj datum uvek će imati posebno mesto u mom srcu.
Majke uvek pričaju o trenutku kada su prvi put videle svoju bebu i o posebnoj vezi koju dele s detetom koje ih je i učinilo "mamom". Pa, ovo je trenutak koji ja delim s tobom kao mojim prvim usvojenim detetom. Volim te zbog onoga što jesi, ali takođe te volim zbog onoga što si mi dala. Učinila si me usvojiteljkom. Zbog tebe, koja si to učinila tako laganim, usvojila sam opet i opet.

Kada si došla u naš dom, ni ti ni mi nismo znali šta možemo da očekujemo. Bili smo jedno drugom "prvi". Nikad nisi poznavala drugu majku i ja nikad nisam brinula za dete koje nisam nosila.

Nikad nisam znala da se dete može toliko bojati, nikad nisam videla tako malo dete koje je prestalo da se bori. Prošli su dani pre nego što si se mogla nasmešiti. Tvoje vodene oči i čvrsto stisnute usne u polovični smešak sve su što vidim kada se setim tvojih prvih dana s nama. Prošli su dani pre nego što sam saznala da ti možeš da puziš.

Sedela si zalepljena za jednu tačku, pokušavajući da shvatiš novo okruženje oko sebe. Uskoro ću saznati o svim tim stvarima koje si trebala da radiš, a nisi mogla i zajedno ćemo raditi da ih ostvarimo. Tokom prve godine u našem domu, postigla si toliko puno toga.

Svakih par meseci u protekle dve godine, divila sam se osobi koja si postajala i koliko si se razvila. Gledala sam kako prevladavaš svoje strahove i nesigurnosti, kako prilaziš ljudima, kako napreduješ i rasteš. Stalno mislim da si "došla" samo kako bi videla šta sve možeš.

Konstantno si me oduševljavala.

Pre par meseci sudija je tvojoj biološkoj majci oduzeo prava i tada si je poslednji put videla i pozdravila se s njom. Plakala sam zbog tebe, tvoje majke i gubitka koji se dogodio a potom obrisala suze i zaključila da će se život nastaviti kao i do sada. Ali nije.

Razvijala si se polako proteklih meseci i godina i gledala sam kako postaješ drugačije dete svake nedelje. U vrlo kratkom vremenu videla sam ostatke zanemarivanja iz tvoje prošlosti kako nestaju, a bojala sam se da će te pratiti zauvek. U vrlo kratkom vremenu postala si neko ko nikad nisam očekivala da ćeš postati.

Slavila sam sve ovo, slavila tebe, i pre nedelju dana, dogodilo se.

Popela si se u moje krilo, poljubila me i rekla mi da me voliš. Nikad to nisi pre učinila. Nikad pre nije ti to bilo lako da uradiš, a ja nisam htela da ti bude neugodno. I konačno sam to dočekala. Poljubila sam i ja tebe i ponovila reči, kao i puno puta pre toga. Ali ovaj put, oči su mi bile pune suza.

Zato, na ovu godišnjicu, kao i na svaki drugi dan, želim da znaš par stvari. U mom krilu uvek će biti mesta za tebe. Uvek ću čuvati poljubac za tebe.

I uvek, uvek ću te voleti.

Voli te mama"

(fosterthefamilyblog.com/24sata.hr)