ISPOVEST PROSTITUTKE (30) IZ VRANJA: Urinirali su po meni vezivali me i bičevali ali sam UŽIVALA

Barbara je naizgled obična tridesetogodišnjakinja iz Vranja, visoka i privlačna. Ono sto je izdvaja od njenih vršnjakinja je njena profesija, i posebno to što je odlučila da o svom poslu govori javno. Barbara se bavi "najstarijim zanatom na svijetu" - prostitucijom.

"Prvo ljubavno iskustvo, sa jednim gradskim krimosom bilo je nezaboravno. Osetila sam da bez muškarca i seksa ne mogu da izdržim duže vreme", počinje svoju priču Barbara.

Brzo je otkrila da u njoj postoji jak nagon i želja za seksom i počela je da menja partnere. Kada su počela prva ogovaranja komšija i plač majke, svađe i prebacivanja da se po čarsiji priča "da je kurvetina", odlučila je da se uda. Za inat.

"Naleteo je mladi policajac, tek pristigao iz Sremske Kamenice, zaljubio se kao magarac, navukla sam ga na kvalitetan seks i nakon dve nedelje predložio je brak", objašnjava Barbara.

Mladoženja je bio iz jednog sela iz dalje okoline. Napravili su svadbu pod šatorom koja je trajala dva dana.

"Na samoj svadbi za oko mi je zapeo jedan od policajaca, drug mog supruga. Fiksirali smo se pogledima još dok me pop venčavao u crkvi. I dok je suprug ostao da se veseli i pije sa društvom, ja sam pod izgovorom da mi nije dobro otišla da spavam. Svekrva me je ispratila do sobe, poljubila u obraz i zaključala. Ostavila sam otvoren prozor. Nije prošlo ni pet minuta drug mog muža uletio je u sobu. Plav, velike glave, maljav, pravi grmalj… Seks je bio fantastican. Imala sam utisak da me nije skidao sa plafona. Nije bilo srećnije žene od mene", opisuje ona "prvu bračnu noć".

Po povratku u Vranje njenog supruga čekao je dopis o premeštaju u Niš. Preselili su se, ali dok je ona živela u Nišu i gajila dete, suprug je zbog posla često bio na terenu, na Kosovu. Dok je bio na Kosovu, ona zbog deteta nije mogla da krene u potragu za muškarcem. To ju je, kako kaže izluđivalo. Apstiniranje je ubijalo.

"Nisam mogla da podnesem svog kosovskog junaka, spakovala sam se i sa detetom vratila kod majke. Ispričala sam priču da me muž maltretira i majka je nasela".

Nesrećni suprug, ne znajući ništa o sklonostima i porivima svoje žene dolazio je u Vranje, molio, kumio da se vrati, pitao gde je pogrešio.

"Uvek bih mu zalupila vrata, govoreći da ne želim da mi život prođe tek tako bezveze" opisuje Barbara susrete sa suprugom koji je pokušavao da spase brak.

Kada je dete poraslo dovoljno da ga njena majka da čuva, Barbara je rešila da nađe posao. Pokušala je u buticima, u centru grada. To je privlačilo, delovalo nekako "gospodski", ali bilo je jako teško zaposliti se u nekoj od tih radnji, jer ili su devojke već radile, ili je bila potrebna preporuka i veza koju ona nije imala.

"Slučajan susret sa vlasnicom jedne kafane usmeriće moj život u željenom pravcu. Ta žena mi je ponudila da radim kao konobarica. Plata nije bila neka, sto evra, ali bolje išta nego ništa, razmišljala sam. Najviše su dolazili oženjeni, i razvedeni, stariji muškarci koji su voleli da popiju. Bilo je interesantno, udvarali su mi se, častili me pićem, ostavljali dobar bakšiš. Jedne večeri nakon fajronta, vlasnica kafane mi je rekla direktno da zna da menjam muškarce, i da to znači da volim seks više nego 'leba, i da sam po tom pitanju ista kao ona - priseća se Barbara.

Gazdarica joj je tada otvoreno ponudila "da radi za nju".

"Reći ću ti otvoreno, hajde da radiš za mene, ja ću da ti nabavljam mušterije, a za uzvrat imaćeš platu 200 evra", rekla joj je gazdarica.

Barbara je pristala. Radila je tako godinu dana. Seks, odnosno "usluga" bila je vremenski ograničena na trideset minuta.

"Obrađivala sam po dvojicu za veče. Uživala sam sa raznim muškarcima. Nije mi teško padalo, jer sam spojila lepo i korisno", priča Barbara.

Međutim, jedne noći, kliknulo joj je da kao "samostalna" u ovom poslu može daleko više da zaradi. Ali, trebalo je ovu odluku saopštiti gazdarici.

"Razmišljala sam, kako da im kažem da odlazim. Gazdarica je bila manji problem nego njen muž koji je sve držao pod svojom kontrolom. Nije mi bilo lako, jer ako kažem da hoću da radim sama izgubiću posao konobarice, a preko tog posla nalazila sam mušterije za seks. Jednog jutra kada smo popili malo više u kafani smo ostali ja, gazdarica, njen suprug i jedan klijent Albanac. Trebalo je da ja odradim posao, ali gost je hteo da povali gazdaricu. Dogovarali smo se koga će na kraju da "vodi", mene ili nju kada je raspravu prekinuo gazdaričin suprug. 'Daj 250 evra i imaš 15 minuta na raspolaganju', rekao je mušteriji. Ovaj je odmah pristao i on i gazdarica su otišli u sobu. Gazda i ja smo izašli napolje i zapalili cigaretu. Činilo mi se da je nervozan. Ćutao je i šetao. Nakon petnaest minuta Albanac i njegova žena sišli su u dvorište, on je stavio novac u džep i sa ženom otišao kući. Kao da je sve normalno i kao da se do pre par minuta nije kresala sa drugim", opisuje Barbara jednu od scena kojoj je prisustvovala.

Prelomila je nekako i saopštila im da hoće da radi sama. Međutim, kaže da se što se novca tiče "nije mnogo ovajdila".

"Počela sam da naplaćujem od 25 do 50 evra. Imala sam i po petoricu mušterija za noć, a usluge sam ograničila na 20 minuta. Zarađivala sam super. Nikad više love nisam imala, ali bih se u međuvremenu obavezno zaljubila u nekog kretena koji bi me folirajući se uzeo svu ušteđevinu. Svaki put kada bih se opekla tako, zarekla bih se da ću štedeti za sina, koji je već pošao u osnovnu školu. Ali, džaba, uživanje u seksu nadjačalo bi svako razumno i komercijalno razmišljanje", kaže Barbara.

Poređenja radi ona navodi da je gazdarica, zarađivala i po dve i tri hiljade evra mesečno, dok ona nikada nije uspela da sakupi više od hiljadu.

"Gazdarica je usluge naplaćivala od dvesta evra pa naviše. Uspevala je da zaradi mnogo više od mene jer je njenu pohotu i požudu "kanalisao" njen suprug batinama. Kada bi primetio da manjka novca prebijao ju je kao kučku. Tako su i uspeli da se obogate. Svake godine mijenjali su automobile, skupe i nove, napravili su kuću na dva sprata i opremili je modernim nameštajem i uređajima. Uvek su bili moderno i skupo obučeni, nosili su vrijedan nakit. Njihovi sin i ćerka, već studenti imali su svoj stan i svako svoja kola, i sve to od prostitucije, i gazdaričine i njene."

Barbara je posle pet godina napustila Gazdaricu. Otišla je od nje kada je ova dovela još jednu devojku od 18 godina. Barbara je imala stalne mušterije, ali nova devojka odnosila je nove mušterije i Barbarini prihodi su se drastično smanjili. Ona je ludela zbog toga. Počela je da se svađa sa novom koleginicom sve dok se jednog dana nisu potukle ispred kafane. Tada je otišla.

"Zahvaljujući poznanicama koje su se bavile prostitucijom i nabavljale klijente na druge načine, ušla sam u drugačiji svet prostitucije, koji nije bio kafanski i "posle fajronta. Bilo nas je šest u grupi. Četiri udate, dve razvedene. Sve drčne na lovu, a pre svega na onu stvar. Jedna je bila glavna, ona je organizovala sve, nabavljala klijente, pravila kontakte i sve se radilo preko mobilnih telefona i kompjutera. Svaki od mušterija morao da pošalje sliku i podatke o bračnom i imovnom stanju. Onda mi odemo u stan kod šefice i na računaru gledamo i biramo", priča Barbara.

Pošto nije imala ušteđevinu i bila je bez dinara, kaže da je birala najbolje plaćene ponude. A najviše su plaćali starci od 70 do 80 godina.

"Imala sam dva slučaja gde sam se muški oparila. Kod jednog samca, koji je ležao šlogiran u krevetu i imao 74 godine, zaradila sam 200 evra. Tražio je da se skinem gola i da me posmatra 10 minuta. Jadnik, gledao me je i onako iskrivljenih usta, oblizivao je jezik. Drugi slučaj je dekica koji je imao 82 godine. Sećam se da mu je lice bilo bez ijedne bore, kao kod deteta, ni traga od popucalih kapilara...Tražio je samo da mu ga i... Rekao je kada sam ušla i počela da se skidam: "Poigraj se sine, ništa drugo ne tražim" i platio je 200 evra za 15 minuta igre "hoću-neću", priča Barbara.

Naravno, kaže, bilo je i perverznjaka koji su tražili vezivanje, bičevanje, uriniranje po njima, ali na to nikad nije pristajala. Volela je seks, to je bilo u njenoj prirodi. Perverzije, ne.

"Na perverzije su pristajale koleginice i što je interesantno uglavnom one udate. Da probamo ono čega se naši muževi stide, govorile su". Barbara kaže da je shvatila šta je zajedničko devojkama i ženama iz njenog posla, koje ga rade dobrovoljno i sa uživanjem.

Barbara je sada poprilično dobro situirana. Uspela je da uštedi lepu sumu novca, a i dalje sebi može da priušti lepu garderobu i putovanja. Posao je podigla na viši nivo i klijentelu iz kafane je skroz odbacila. Kaže da radi po najvišim standardima i lepo joj je.

"Em zaodvoljstvo, em lova", iskreno završava razgovor.

(nezavisne)