KATARINA IZ BEOGRADA: Imam platu 37.000 dinara a oblačim se po SKUPIM buticima! Evo kako to uspevam!

"Torbu, koja u butiku kod nas u Srbiji košta preko 250 evra, ja sam kupila u Beču za samo 50 evra. Zvuči dobro, zar ne? Beč je moja idealna destinacija za šoping. Sniženja u ovom gradu su vrlo česta i to je odlična prilika da za malo novca obnovite svoju garderobu i obradujete svoje najdraže lepim poklonima", počinje svoju ispovest Katarina Nedić (23), koja tvrdi da se mnogo može uštedeti odlaskom "preko grane" u šoping.

Ali kada na kraju pogledate koliko ste novca potrošili na tu garderobu i koliko biste u Srbiji platili sve te stvari, biće vam mnogo lakše.

Torbu, koja u butiku kod nas u Srbiji košta više od 250 evra, ja sam kupila u Beču za samo 50 evra. Zvuči dobro, zar ne?

U toku novogodišnjih sniženja, cene brendiranih stvari su snižene i do 70%. Pored toga, sniženja su i u radnjama gde nisu brendirane stvari, pa tako za 20 evra mogu da kupim čizme. To u Srbiji nema šanse da nađete - a da bude koža. Čak i da naletite na tako sumanuto sniženje, sigurno da nemaju sve brojeve. U inostranstvu je sve drugačije.To je pravo potrošačko društvo, oni staru kolekciju odmah snize, a kad ostane nekoliko brojeva, možete sve pazariti za male pare.

Najveći tržni centar u Beču je "SCS" sa 330 prodavnica na 176.000 m2 prostora. Potreban je ceo dan za obilazak ovih radnji, gde se za male pare mogu kupiti lepe i kvalitetne stvari.

Do "SCS" može se stići i besplatnim autobusima koji svakog dana polaze sa Reumannplatza. Pored Beča, druga destinacija za šoping je Italija. Pre nekoliko meseci sam u jednom tržnom centru u Trstu kupila kožne čizme. Platila sam ih na novogodišnjoj rasprodaji 30 evra, a pre toga su koštale više od 150.

Obično me ljudi pitaju kako se sve to isplati jer treba platiti gorivo, vinjete i smeštaj.

Nikad ne idem sama u Austriju ili Italiju, uvek nas je nekoliko. Kada se ti troškovi podele na 3 ili 4 dela, iznos bude smešan.

KAKO USPEVAM DA UŠTEDIM PARE ZA ŠOPING U BEČU

Moja plata iznosi ravno 37.000 dinara. Ne plaćam kiriju, računi su mi 15.000 dinara, mesečna karta za Busplus je skoro 4.000 dinara. Na hranu mesečno potrošim oko 10.000 dinara minimalno, a pare za šoping izdvajam na dnevnom nivou. Nisam pušač, pa tako svakog dana odvojim 100 dinara i ubacim u jednu tašnu koju ne nosim. Na kraju godine imam oko 300 evra uštede, što ne osetim. S tim parama odem do inostranstva i kupim sebi nekoliko kvalitetnih stvari.

Kad odbijem osnovni novac za hranu i račune, ostane mi mesečno 8.000. Na kafu s drugaricama idem jednom nedeljno, to je 200 dinara nedeljno, mesečno maksimalno 1.000 dinara. Ostaje 7.000 - od toga ili kupujem još hrane ili treba da nekad nekome kupim nešto za poklon…

Verujte mi, za tri godine sam uspela da potpuno obnovim ormar, uvek super izgledam, a tih 100 dinara dnevno mi ne utiče na kvalitet života u negativnom smislu, već me oblači.".

(telegraf)