On je bio sociolog, istoričar, pisac, borac za ljudska prava i prvi Afroamerikanac koji je doktorirao na Harvardu. Kao vođa pokreta Nijagara borio se za puna građanska prava crnaca i bio jedan od inicijatora reformisanog zakona o građanskim pravima u Americi.

Verovaoje da je jedini pravi put u borbi protiv rasizma više obrazovanje crnačke populacije koje će joj omogućiti pristup intelektualnoj eliti iznačajniji uticaj na društvena kretanja.

Kada su u pitanju priče o životima velikih ljudi, koji su svojim idejama i inicijativom zadužili čovečanstvo, uvek postoji bojazan da će nešto važno ostati nepomenuto. Kada je u pitanju Vilijam Edvard Bergart DuBois (23.02.1868 - 27.08.1963) jedno privatno pismo više nego svi biografski podaci govori o ličnosti, etici i stavovima ovog izuzetnog čoveka.

Jedina kćerka V.E.B. Du Boisa, četrnaestogodišnja Nina Jolandi, primljena je na prestižnu akademiju Bedales u Engleskoj. U vreme kada supokreti za građanska prava čekali sledeću polovinu veka da ojačaju, a većina američkih univerziteta prihvatala devojke retko i pod posebnimuslovima, za jednu Afroamerikanku je upis u najprestižniju evropskuškolu bio velika privilegija.

U pismu koje joj je uputio prepliću se iskrena očinska ljubav i briga saželjom da joj u tako mladom uzrastu objasni šta se od nje očekuje i koja su njena prava i obaveze.

"Draga ćerkice,
Čekao sam da se dobro smestiš pre nego što počnem da ti pišem. Nadam se da je sada već sve manje strano, i da moja devojčica uči redovno i predano.

Naravno, sve je novo i neobično. Nedostaje ti nova i moderna Amerika. Postepeno ćeš početi da shvataš svu lepotu starog sveta; zavolećeš tu smirenost i osećaj večnosti. Najvažnije da je zapamtiš da ti je pružena velika životna prilika.

Nalaziš se u jednoj od najboljih škola na svetu, u jednom od najvećih modernih carstava. Milioni dečaka i devojčica širom sveta bi dali sve što imaju da budu tu gde si ti. Tu si pukom srećom, još uvek ne zbog svojih zasluga i vrlina. Svoje zasluge tek treba da postigneš. Uči, uradi svoj deo posla. Ponašaj se časno, budi iskrena, hrabra, i nauči šta su prave vrednosti u životu.

Srešćeš se, naravno, sa neprilikama zbog radoznalosti. Ljudima će biti čudna tvoja lepa tamna boja kože i slatka kovrdžava kosa. Ali to je jednostavno nebitno i ubrzo će se navići. Zapamti da se većina ljudi nasmeje svemu neobičnom, bilo da je prelepo, dobro, ili ne. Ti se sebi ne smeš smejati.

Moraš da znaš da je braon lepo koliko i belo, ako ne i lepše, a kovrdžava kosa lepa kao i ravna, iako je teže očešljati je. Daleko si važnija TI ispod odeće i kože - tvoja sposobnost da učiš i pobeđuješ, kao i odlučnost da razumeš i upoznaš taj divni, radoznali svet.

Ne izdvajaj se od novih iskustava i običaja. Hrabro zaroni u hladnu vodu. Uroni u duh velike spavaonice tvog internata. Uživaj u onome što imaš i ne čezni za onim što ti nije dostupno. Čitaj neke dobre, teške, ozbiljne knjige, da bi se usavršavala. Disciplinuj samu sebe. Nateraj sebe da se baviš i stvarima koje ti nisu zanimljive, jer će to koristiti tvom duhu. Više od svega, zapamti da te tvoj otac voli, veruje u tebe i očekuje da ćeš izrasti u izvanrednu ženu. Pisaću ti svake nedelje i nadam se da ću od tebe dobijati pisma svake nedelje. Voli te tvoj Papa, 29. oktobar 1914. godine".

Nina Jolandi Du Bois je nakon Pripremne akademije Bedales diplomirala na Univerzitetu Fisk, postala profesor istorije i veliki borac za ljudska i građanska prava. Nakon kratkog braka sa fudbalerom Franklinom Vilijamsom, sa kojim je dobila ćerku, udala se za pesnika Kauntija Kulina. Umrla je u 61. godini.

Pogrebu je prisustvovao njen 93godišnji otac, koji je odmah nakon tragičnog gubitka otputovao u Afriku gde je pozvan da radi kao urednik Enciklopedije Afrikana. Poslednje dve godine života je proveo u Akri, u Gani.

(Medias/Vojin Petrović)