BEZ OBZIRA KOLIKO SE TRUDILI: Nikada ne možete raskinuti sa SRODNOM DUŠOM, a evo zašto!

Sa srodnom dušom možete ostvariti neposrednu vezu istog trenutka kada se sretnete. Toliko snažnu da postaje neobjašnjiva i neopisiva. To je osoba koja vas razume i povezuje se sa vama u svakom pogledu, na svakom nivou.

Bez obzira na to koliko se mi trudili, ali sa srodnom dušom je nemoguće raskinuti. Sve može da se desi u treptaju oka, u jednom danu i da u potpunosti promeni tok naših života. Jednog dana živite sasvim ugodan život, a već sledećeg je sve okrenuto naopačke, pod naletom energije susreta sa srodnom dušom.

Srodnu dušu možete sresti na svakom mestu na planeti. Na ulici, u restoranu, u prodavnici ili automehaničarskoj radnji. Ali, onda kad se sretnete, čini vam se da vam se odjednom otvore oči.

Od tog momenta sve nekako ostaje isto, a opet postaje drugačije. Odjednom, poželimo da većinu svog vremena provedemo baš uz srodnu dušu. I ovu osobu odjednom zovemo našom, na drugačiji način nego bilo koga drugog.
Osećamo da nam se misli ravnaju, emocije produbljuju, a duhovnost raste. A kad se poljubimo, varnice lete na sve strane kao kod sudara dva sveta koja postaju jedan. I posle simbioze, osećamo najudobniju opuštenost.

I jedino pitanje koje se postavlja od tog momenta nije kako smo se sreli, već kako smo do sad mogli da živimo jedno bez drugog. Ipak, životno iskustvo nas uči da ljubav nije uvek jednostavna i da ne moramo uvek ostati do kraja života sa srodnom dušom.

Razlozi za rastanak mogu biti mnogobrojni. Od onih realnih preko polurealnih pa do sasvim nerealnih. Ali, taj fizički rastanak je najmanji problem, kada su u pitanju srodne duše. Ono što ostane i posle odlaska jeste ožiljak na dušama koje su u jednom momentu bile jedno.

Ipak, život se nastavlja. Pokušavate da stavite misli u nekakav tok, da organizujete obaveze. No, bez obzira na to koliko ste zauzeti novim životom posle raskida, samo jedan jedini momenat je potreban da umirite svoj um. I shvatite da ste još uvek u stanju da osetite svoju srodnu dušu. Ona je još uvek prisutna u vama. U tom momentu shvatate da je sa srodnom dušom nemoguće raskinuti.

Zato što je njena fizička prisutnost mizerna u odnosu na duhovno prisustvo.

Zato što ste posle pronalaska svoje srodne duše sasvim drugačija osoba. I ostajete tako promenjeni do kraja života. Bez obzira da li nastavite vezu ili ne. I posle toga, više ništa nije isto. Potpuno je nevažno koga ste još voleli i koga ćete sve voleti. Otisak vaših duša ostaje zauvek urezbaren. To je svojevrsni ples nemoguće ljubavi.
Čak i kada prođu godine od rastanaka, i kada su neke rane u potpunosti zaceljene ostaje jedna struna u našim telima koja se uvek, bez obzira na godine, bolno zategne. I ne samo na pomen imena srodne duše. Ili bačenog pogleda na zajedničke fotografije. Zategne se onog momenta kada vam kroz telo prostruji osećaj koji je bio samo vaš. Uprkos iluzijama vremena, još uvek smo privučeni svojom srodnom dušom. Onom koja je došla u naše živote i sve okrenula naglavačke bivajući pri tom sasvim svoja.

Kada bi sve ovo znali oni koji su pronašli svoju srodnu dušu, možda se ne bi toliko grčevito trudili da definišu svoju vezu. Možda im ništa na ovom svetu ne bi bilo važno koliko to da zauvek ostanu zajedno. Ovo uglavnom znaju oni, koji su iz nekakvih razloga morali ili želeli da raskinu sa svojom srodnom dušom. Ali ih je na kraju sve dočekala ista stvarnost. Koliko god se trudili, sa srodnom dušom nisu uspeli da raskinu. Jer su promene bića koje su doživeli, nosili zauvek sa sobom. Bez obzira na to da li ih srodna duša prati ili ne.

“Ne govori ništa. Ni reč. Svakako nam nikad nisu ni bile potrebne za komunikaciju. Da li je to energija između naših duša ili prastaro srodstvo, ne znam. Ali, šta god da imamo, prevazilazi moć jezika. Između nas, i tišina izvanredna. Čak i ona govori.” Bo Taplin

pasarella