Kada je grupa dečaka u parku prišla Karlsonu, mlađem sinu Alanje Kolberg i zahtevala da se igraju sa njegovim igračkama, ova mama odreagovala je potpuno drugačije od onog što bi se očekivalo.

Njena rekacija zapanjila je mnoge roditelje i izazvale bujicu komentara, jer krilatica "Deljenje je briga i pažnja" kod ove mame ima sasvim drugo značenje. Evo o čemu se radi.

Ovaj post mame Alanje Kolberg postavljen 19. aprila šerovan je više od 200.000 puta i dobio je isto toliko lajkova, a glasi ovako:

"Moje dete nije dužno da deli sa vašom decom. Čim se pojavio u parku, Karsonu je prišlo najmanje šest dečaka i svi do jednoga su mu zahtevali njegovog transformersa, figuru Majnkraft i kamion. On je bio zatečen i prigrlio je svoje igračke na grudi, a dečaci su mu se primakli i hteli da mu ih uzmu. Karson me je pogledao. Rekla sam mu: 'Možeš da im kaže ne, Karsone. Samo reci ne. Ne moraš da kažeš ništa drugo..."

Naravno, čim je rekao ne, dečaci su pojurili da mi se požale na Karsona jer ne želi da deli sa njima. I ja sam rekla: 'Naravno, ako ne želi, ne mora da deli sa vama. Rekao je da ne želi. Ako bude želeo, onda će i deliti igračke sa vama'.

Tada sam primetila da me neki roditelji popreko gledaju i da im nije svejedno.

Ako ja kao odrasla u parku jedem sendvič, da li treba da ga podelim sa drugima u parku? Ne! Da li bi neki pristojno vaspitan odrasli neznanac posegnuo za mojim sendvičem? Ne! Zaista, kada me već tako prekorno gledate, jer pretpostavljate da je moj sin nepristojan, o čijim zapravo manirima pričamo ovde?

Da li o mom sinu koji nerado daje svoje tri igračke šestorici dečaka ili o njima, potpunim neznancima koji traže od njega nešto što im ne pripada, čak i kada je njemu detetu veoma neprijatno zbog toga?

Cilj je da našu decu naučimo da funkcionišu kao odrasli.

Iako poznajem neke odrasle koje, dok su bili mali, očigledno niko nije naučio kako se deli, još više ih znam koji ne znaju da kažu ne ljudima, ili kako da postave granice, da zaštite sebe. I ja sam jedna od njih.

U svakom slučaju, Karson je samo želeo da pokaže igračke devojčici moje drugarice sa kojom se sreo u parku i bio je uzbuđen zbog toga. On samo nije hteo da deli sa pohlepnim dečacima. Sledeći put kad vam vaša pahulja (dete) dotrči zato što drugo dete neće da deli sa njom, molim vas da se setite da živimo u svetu u kojem se podrazumeva da se deli sve što imate samo zato što je taj to zatražio! Neću da učim svoje dete da to tako treba".

Mnogi roditelji su podržali njenu rekaciju i stav i komentarisali na sledeći način:
"Ispravno je da dete deli igračke sa poznatom, ali ne i nepoznatom decom", "Njihove igračke su njihovo privatno vlasništvo kao odeća i obuća"...

S druge strane, bilo je roditelja koji ne podržavaju njeno mišljenje.
"Deljenje sendviča i igračaka u praku ne može da se poredi. Deca su drugačija od odrasilh, mnogo su društveniji i lakše stupaju u kontakte međusobno", " Umesto što pišeš blog o ovome, bolje da naučiš dete da stekne još nekog prijatelja"...