U detinjstvu smo prisiljeni opraštati. Na primer, kada vam je dečak iz susedstva uzeo igračku, on je bio prisiljen da se izvini, a vi biste mu tada morali oprostiti.

Tada oproštaj nije značio ništa - mogli ste mu zamerati još dugo vremena. U odraslom dobu, često očekujemo izvinjenje, ali uglavnom uzalud. Mi shvatamo koliko je važno znati kako oprostiti, tako i izviniti se.

Mi pamtimo šta nam ljudi čine, čak i kada se izvine - to je deo naše istorije. Mi nosimo težinu tih loših dela čitav naš život. I svaka osoba koja čini ovaj teret većim, sprečava nas da živimo miran i prijatan život.

Ali, postoje ljudi koji mogu oprostiti, čak i onima koji to nisu zaslužili, jer oni znaju da:

1. Oproštaj nam pomaže da krenemo dalje

Ukoliko ne opraštamo, mi u sebi držimo zamerke, prezir i nezadovoljstvo. To znači da tu bol čuvamo iznutra.
Na taj način neprestano razmišljamo o događajima koji su nas povredili, umesto da se fokusiramo na neke prijatne stvari.

2. Vi ste osoba kojoj je oproštaj potreban

To je poenta. Mi mislimo da se oproštaj odnosi samo na onoga ko nas je povredio i da taj oproštaj toj osobi miče teret s leđa. Istina je zapravo da je oproštaj nama važan. Ne možemo krenuti dalje bez toga. Moramo oprostiti kako bi prestali živeti u prošlosti.

ISKLJUČITE SE, DA BISTE SE UKLJUČILI: Poslušajte 7 genijalnih saveta ŠAOLINSKIH MONAHA!

3. Oproštaj je za svakoga
Ne samo za onog koji se izvini U protivnom, koja je poenta oproštaja? Jaki ljudi opraštaju čak i onima koji ne zaslužuju, jer inače ta mržnja koju osećaju počinje da utiče na druge ljude kroz njihovo ponašanje. To može postati naša trauma, naš kompleks, te može izazvati nepoverenje u ljudima oko nas.

4. Oprostiti znači pustiti
Tek kad oprostimo možemo se pomiriti s našom prošlosti na način koji neće ometati našu budućnost. Kad pustimo našu prošlost i našu bol, tada otvaramo put novim emocijama i osećajima.

zena-voda-mir.jpg
Foto: Profimedia

(atma.hr)