Bobana Živković je prva devojka iz Čajniča koja je krenula na pokloničko putovanje do Ostroga – Gornjeg manastira i na tom putu je prepešačila 200 kilometara za šest dana.

Utabani putevi hodočasnika vodili su je kroz ostroške šume. Ova zemlja pamti krvave tabane hiljada vernika koji su po milost, tajnu i čudo Svetog Vasilija Ostroškog krenuli prečicama, od kojih nijedna nije kraća od tri kilometra.

Odvajkada se veruje da se na put do Gornjeg manastira ne valja krenuti kolima ili na životinji, nego peške, ponizno i skromno, sa osećajem da će sopstvenim pregalaštvom čovek otkinuti parče neba izbodeno crnogorskim kršem i doživeti isceljenje.

Bobana je išla do Manastira Ostrog sa još petnaest saputnika-hodočasnika, muškaraca i učinila je sve da istraje na svom putu.

"Kada sam stigla pod Ostrog od Donjeg manastira, prema dugogodišnjoj tradiciji, krenula sam bosa ka Gornjem manastiru. Fizička bol tada nestaje, a želja da se što pre stigne sve više raste", kaže Bobana.

Ona ističe da je to bilo "duhovno putovanje, gde se oseća Božji duh i vera, te da se ovim putešestvijem ljudi smiruju".

"Za vreme putovanja sabirala sam misli, razmišljala o svom životu, greškama, o bližnjima, molila se za njih. Kada sam stigla u Ostrog, sa strahom Božjim prilazila sam moštima sveca, iscjelitelja i spasitelja, primajući blagoslov duhovno se okrepljujući i osnažujući. Osećala sam se i uplašeno i svečano. Kulminacija sledi ispred ćivota Svetog Vasilija – epicentra nadzemaljskog“, navodi Bobana.

Svako ko je putovao do Manastira Ostrog, poslije poklonjenja moštima, vratio se nov i preporođen – priča Bobana Živković i pojašnjava da se „odlazi u atmosferi brige, a vraća radostan“.

"Božja odluka je da svaki namernik mora doživeti Manastir i pasti pred ćivot Svetog Vasilija“, kaže ona.
U „igri“ ostroških čudesa, tajni, isceljenja, vere i nevere, legende i istine – svi veruju samo u jedno – u energiju mesta gde počiva Sveti Vasilije Ostroški.

Srna

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Radovi u Hramu Svetog Save