Ako on ne funkcioniše dobro, telo je tromo, kalorije se pretvaraju u masne naslage i dobijamo na težini.


Brzina metabolizma povezana je s genetikom, ravnotežom hormona, s tim koliko jedemo i koliko vežbamo.


Najjednostavnije rečeno, metabolizam je mera po kojoj osoba sagoreva energiju, izraženu u kalorijama. Svaka decenija našeg života je drugačija i to kako se osećamo u dvadesetim prilično će se razlikovati od onoga kako ćemo se osećati u tridesetim ili četrdesetim godina. A šta je važno da u odnosu na svoje godine znamo o metabolizmu.


untitled1.jpg
Printscreen 

Dvadesete


- Biološki gledano, ovo je najbolja decenija života (što se metabolizma tiče). Vaše telo je tada najzdravije, imate dovoljno energije i entuzijazma. Imate dovoljno mišićne mase da zadovolji povećane energetske potrebe i nećete se umarati. Što ste bliže tridesetim, metabolizam usporava (ali sasvim malo).


Tridesete


- Vaše telo je prestalo da raste, tako da je potrebno više energije nego ikada za izgradnju mišićne mase. To znači da treba pojačati fizičku aktivnost i pokušati da se održi konstantna težina. U ovim godinama i za dobijanje i za gubljenje kilograma potrebno je više vremena. Vi ćete se i dalje dobro osećati, ali da biste zadržali dobar i zdrav izgled, potrebno je više rada i brige o zdravlju.


Četrdesete


- Metabolizam se naglo usporava i moguće je da ćete češće osećati umor. Hormoni poput estrogena i progesterona se manje luče, a u ovom periodu se može pojaviti i nedostatak seksualnog nagona. Gubitak mišićne mase naročito se oseća posle 45 godine.


Pedesete


- Vašem telu je sada potrebno manje kalorija nego u prethodnim decenijama. Zato je kontrola deo koji je posebno važan u ovim godinama. Ako ste žena, možda se ušli u menopauzu i dobili nekoliko kilograma viška. To je samo upozorenje da morate dobro uskladiti unos i potrošnju kalorija.


KAKO POBOLJŠATI METABOLIZAM


- Više malih obroka. Ponekad nije presudno šta, već kako jedete. Za metabolizam je bolje više malih obroka - jedan veliki ga usporava, jer teško vari velike količine hrane pa višak pretvara u masnoće.


- Ugljeni hidrati i belančevine. Nekim namirnicama treba više kalorija da se svare, one podstiču metabolizam. Na primer, ugljeni hidrati i belančevine su bolji od masti. Na primer kada pojedete jabuku od sto kalorija, ostane vam 75, dok je kod maslaca ostatak 97.


- Vlakna. Namirnice bogate biljnim vlaknima i celulozom nisu dobre samo za creva već i za metabolizam. Sporije se vare jer se sastoje od dugačkih lanaca molekula koji prvo moraju da se razbiju na jednostavne molekule glukoze da bi ih telo upotrebilo.


- Fizička aktivnost. Ako ne možete da izdržite duge treninge, dovoljno je samo 30 minuta brže šetnje tokom dana.


- San. Čoveku je neophodno od sedam do devet sati sna.