BRITANSKO ISTRAŽIVANJE: Hemotrapija je ubila više ljudi od Hitlera i Staljina zajedno, ali je vrlo isplativa!

Pacijente treba upozoriti na opasnosti hemoterapije s obzirom na to da su istraživanja pokazala da lekovi protiv raka u bolnicama ubiju i do 50 odsto oboljelih osoba.

Hemoterapija je invazivan postupak lečenja koji se već decenijama primenjuje u borbi protiv raka.

Ona deluje tako da uništava ćelije karcinoma koje se brzo razmnožavaju, ali pritom razara i zdrave ćelije - probavni sistem, koštanu srž, kožu i kosu obolele osobe. Otrovi hemoterapije godinama ostaju u ćelijama obolelog.

Zato sve veći broj naučnika danas traži sigurnije i blaže načine lečenja raka koji bi zamenili ovu agresivnu metodu.

Teške nuspojave hemoterapije

Poznato je da hemoterapija može dovesti do trajnih oštećenja jetre, mozga i reproduktivnog sistema.

Lekovi koje uzimaju oboleli tokom hemoterapije slabe njihov imunološki sistem, zbog čega su te osobe izloženije upalama i infekcijama.

Osim toga, imaju i brojne neugodne nuspojave, poput mučnine, povraćanja, gubitka apetita i proliva.

Mnogim oboljelim, koji prolaze hemoterapiju, vrlo teško pada i alopecija, odnosno gubitak kose.

Zabrinjavajuća je i činjenica da se karcinom u brojnim slučajevima vraća u još gorem obliku nakon što osoba jednom ili više puta prođe tretman hemoterapije.

Statistika je izračunala da od 100 ljudi koji boluju od raka i prođu tretman hemoterapije nakon 5 godina ostanu u životu samo 2-3 osobe.

Studija objavljena u medicinskom časopisu The Lancet Oncology pratila je stanje gotovo 24.000 žena koje su bolovale od raka dojke i 10.000 muškaraca s rakom pluća koji su tokom 2014. prolazili hemoterapiju.

U manje od mesec dana umrle su 1.383 osobe.

U bolnici Milton Keynes od posledica hemoterapije umre više od 50 odsto osoba obolelih od raka pluća. U drugim britanskim bolnicama taj postotak je nešto manji, piše britanski Telegraf.

Svaka peta osoba obolela od raka dojke u univerzitetskim bolnicama u Kembridžu umire od posledica lečenja.

Duži život bez hemoterapije?

Profesor David Dodvel, sa Instituta za onkologiju u Lidsu u Velikoj Britaniji, kaže kako bi lekari trebali biti oprezniji kod određivanja kojim će osobama predložiti hemoterapiju.

Pritom se misli na osetljivu grupu osoba starije životne dobi, one slabije i nemoćne.

Njima, tvrdi profesor, hemoterapija nanosi više štete nego koristi.

Dr. Hardin B. Džons, prof. medicinske fizike i fiziologije na Barkliju u Kaliforniji, istraživao je rak 40 godina.

Otkrio je da su žene obolele od raka dojke koje su odbile hemoterapiju živele čak 4 puta duže od onih koje su se lečile hemoterapijom.

Postoji teorija da je imunološki sistem nekih ljudi posebno uspešan u borbi protiv ćelija raka.

U prilog tome govori istraživanje sprovedeno u maju 2016. na Univerzitetu Djuk.

Tada je otkriveno postojanje antitela, što ga stvara sam imunološki sistem čoveka, a koje ciljano pogađa samo ćelije raka.

Prof. Edvard Pac, šef istraživanja, rekao je da se radi o prvom antitelu proizvedenom u ljudskom organizmu, koje bi trebalo biti osnova nove terapije lečenja raka.

Nemački epidemiolog na "Mannheim Tumor Clini" u Haidelbergu, dr Urlih Abel, uradio je obimno istraživanje i analizu svake glavne studije i kliničke primene hemoterapije ikada izvedene u svetu. Njegove zaključke treba da pročita svako ko namerava da se ukrca na 'hemo ekspres', zapisao je u svojoj knjizi "Doktor u kući", Tim O’Shea (The Doctor Within).

"Da bi bio siguran da je uzeo u obzir i pročitao sve što je ikada publikovano o hemoterapiji, dr Abel je poslao pisma na 350 medicinskih centara širom sveta tražeči da mu pošalju bilo šta publikovano na tu temu. Abel je istražio hiljade članaka i verovatno da u svetu niko ne zna više o hemoterapiji od njega. Za analiziranje mu je bilo potrebno nekoliko godina, ali su rezultati bili zapanjujući: Abel je otkrio da od ukupne naučne evidencije o primeni hemoterapije, koja mu je bila na raspolaganju, nigde nema dokaza da je hemoterapija na bilo koji primetan način produžila život pacijenata koji su patili od najčešćih oblika kancera".

Abel u svom radu naglašava da hemoterapija retko može i da poboljša kvalitet života obolelog. On opisuje hemoterapiju kao 'naučnu pustoš' i kaže da je najmanje 80 procenata hemoterapije izvedene u svetu bezvredno i poredi je posprdno sa "carevim novim odelom", jer niti jedan lekar niti pacijent nije voljan da od nje odustane, iako nema naučnih dokaza da ona nešto vredi.

Prirodne terapije kao bolja alternativa

Uspešan tretman protiv raka otkrio je još 30-ih godina prošlog vijeka dr. Oto H. Varburg, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu.

Nakon što je ceo život posvetio istraživanju karcinoma zaključio je sledeće:

"Kada zdrava ćelija ostane bez 35 posto svog kiseonika, ona može u roku od 48 sati postati kancerogena".

Oto H. Varburg otkrio je da su ćelije raka anaerobne, što znači da za svoj rast ne trebaju kiseonik.

Budući da one rastu samo u kiselom okruženju bez kiseonika, rešenje protiv raka je povećanje alkalnosti organizma – uz pomoć pravilno osmišljene prehrane.

Sve je veći broj ljudi koji se vrlo uspešno leče promenom ishrane i menjanjem životnih navika.

Kurir.rs/telegraph.co.uk