CELA FAMILIJA MI OBEĆALA POMOĆ U NEMAČKOJ: Otišla sam i računala na njih, a doživela sam šok života!

Mnogo mladih ljudi sa Balkana odlazi u inostranstvo tražeći uslove života bolje od ovih ovde. Najčešće odlaze u Nemačku, i pritom se mnogi oslanjaju na rođake gastarbajtere.

Nemaš ti tu, sine, budućnosti nikakve,vidiš da su svi bez posla. Ja ću tebe spasiti! Ja ne mogu zaboravit’ koliko sam pite pojela od tvoje mame. Zaslužili ste, Boga mi".

Završena škola, pasoš gotov, išla na pijacu, kupila sebi malo nove gardarobe od para što je mater u dnevnici zaradila da me može spremiti u svet. Javljam svima da sam spremna. Odgovori su bili raznorazni, evo par primera:

"Ma znaš sad je malo drugačije, nije k'o pre lako ni ovde za pos'o. Eto da si pre mesec,ovdje tražili u jednom hotelu čistačicu, ali sad su popunjeni s personalom. Da je kao onda moglo bi, al' sad svi traže jezik da se zna, ajd' nauči nemački pa će tebe tetka pozvat'.

Ima u jednom selu traže da se štala čisti, al’ ne bih ja tebe tu, žao mi te… Sačekaj još malo, bit će možda nešto. Evo ovde traže na poljoprivredi al’ nemaju smeštaj. Ja bi tebe kod nas, al' znaš da moja deca ne mogu ni jedno s drugim pa sva’ko u svoju sobu voli mir.

Znaš rode i ja ću možda ostati bez posla, sad je i ovde zavladala ona kriza pa ne znam ni ja kako ću se za sebe izboriti. Nema veze, familijo moja… Hvala vam na pokušajima.

"Razumem" ja tu vašu situaciju. Ako je već tako, haj'te meni u Bosnu. Ovde trenutno traže u rudniku, a dobra je i plata, topli obrok, u smenama, sve na vreme.

Ima i u prodavnici traže, možda i tetka uspe naći šta, ima iskustva. Ne brinite za smeštaj, ja ću spavati na podu, a vi možete na kauč što nam je komšija dao, razvlači se, ima mesta za vas! Nećete biti gladni.

Znate, moja mama još uvek pravi one iste pite koje su vas othranile kao i mene! Ako Vam još nekako mogu pomoć’ samo recite, nekako se osećam "dužna" što ste makar "pokušali" meni pomoći! Hvala Vam do neba, Bog će Vam vratit'…"

(Kurir.rs/CroExpress)