NOSIM TRAUME IZ SRPSKIH KLUBOVA I KAFIĆA: Gazda mi je ovo tražio da bih imala veću platu! Progovorila o seksualnom nasilju!

U samo dve reči, žene širom sveta podižu svest o tome koliko je seksualno nasilje zapravo rasprostranjeno.

Društvene mreže su od tog trenutka preplavljene ovim heštegom - žene širom sveta, anonimne i javne ličnosti, sve su rešile da podele svoje priče. A u ovoj globalnoj akciji učešće su uzele i žene sa naših prostora, i hrabro progovorile o onome o čemu većina nas ćuti. Jer u Srbiji se o tome ne priča, ovde si "sama kriva" - zato što si tako obučena, zato što si krenula sama, zato što šetaš noću, danju, po pustoj ulici, u gužvi...

Ovo je jedna od takvih ispovesti:

"Sećam se perioda srednje škole i kako popodne hodam kroz moj mali rodni grad sa drugom, kada me je s leđa neki stariji čovek dohvatio za dupe i pobegao. Videla sam da je uradio to i drugim devojkama, prijavila sam policiji ali ne znam šta su uradili s njim i da li je ikada odgovarao. Ali se zato ne sećam tačnog broja puta koliko su dečaci u osnovnoj školi to isto što i on uradili.

Ne pamtim ni tačan broj muškaraca pored kojih sam prošla dok stoje u sačekuši na javnim mestima sa izvađenim polnim organom. Tek ne mogu da izbrojim koliko puta su mi dahtali za vrat i trljali se u gradskom prevozu, kao ni koliko momaka i muškaraca su me verbalno zlostavljali i uznemiravali dok sam godinama radila u kafićima i klubovima. I dan danas se iste stvari redovno dešavaju.

Sećam se i jednog razgovora za posao u nekom kafiću u Beogradu pre puno godina kada mi je gazda rekao da se kao deo posla očekuje seks sa njim, pa je valjda i veća plata. Bilo je i slučajeva da hodam ulicom i danju i noću i vidim čoveka kako me prati. Mislim da je maltene svaka treća devojka/žena koju znam doživela silovanje, ali nisu smele ili mogle da prijave iz mnogobrojnih razloga.

Uglavnom mi je najtužnije što se sve ovo nabrojano ne percipira kao seksualno uznemiravanje i napad, već kao nešto što je normalno da trpiš kada si žensko, ma kako izgledaš, ma kako se oblačiš, čime god da se baviš, koliko god godina da imaš. Da, i dalje se plašim da idem sama mračnim ulicama ili kada se sama vraćam kasno kući, pa se ovek osvrćem sto puta oko sebe dok stiskam svežanj ključeva u ruci, prisećajući se priča drugarica koje su napadnute dok su ulazile u svoju zgradu", jedna je od ispovesti.

(Kurir.rs)