Bili ste na dijeti, zadovoljni ste gubitkom kilograma, taman ste se opustili, kad posle par nedelja stanete na vagu – i primetite da brojka ponovo počinje da raste. Šta raditi? Kako se to opet dogodilo?

Postoje razni mogući razlozi – pogledajte da li se nalazite u nekom od njih i da li možete, shodno tome, da nešto promenite kako se ti dosadni masni kilogrami sledeći put ne bi vratili.

1. Gledamo na dijetu kao na rešenje


Sam koncept dijete je za mnoge ljude problematičan – i to ne u smislu da je teško otići na dijetu i izdržati do kraja. Problem je u tome što je naš mozak tako podešen da preferira „instant“ zadovoljstva i rešenja. Zato tražimo dijete koje obećavaju čuda za što kraće vreme tako što jedemo samo jednu stvar ili skroz izbacimo celu kategoriju namirnica. Neke od njih zaista i mogu da rezultiraju izuzetnim gubljenjem kilograma za par nedelja. Ali, nijedna od njih vam neće promeniti ono što je dovela do toga da prvobitno nabacite kilograme: navike u ishrani i metabolizam. Najbolje rešenje za to je da pravite promene koje možete da održite na duže staze – smanjite unos hrane i jedite hranu koja ima manje nepotrebnih kalorija.

dijeta-profimedia.jpg
Foto: Profimedia

2. Cilj izražen u kilogramima


Kilogrami su samo brojka, na papiru, na vagi ili u glavi. Zato je gledanje na određenu kilažu kao na cilj pogrešno. Jer, kada stignete do cilja, dijeta je gotova i eto, možete da se vratite svojim prethodnim navikama. Bolna istina je da će trud i samokontrola morati da se nastave ako želite da ostanete ispod te crte. Bolji rezultat možete da dobijete i održite ako postavite ciljeve koji su u potpunosti do vas: npr. da vežbate određeni broj puta nedeljno ili da zacrtate sebi količinu povrća koju ćete pojesti svaki dan. Potrudite se i da shvatite da li vas nešto tera na prejedanje – najčešći uzročnik je stres ili umor izazvan nedovoljnim snom. Ako je to slučaj, promenite te navike i već ste na dobrom putu.


3. Pogrešni povodi


Komplimenti na temu toga kako ste smršali i zadovoljstvo zbog ulaska u uže pantalone će vas dovesti donekle, ali kao motivacija će veoma brzo izgubiti snagu. A ako čekate motivaciju da smršate, može se lako desiti da zapadnete u stare navike, makar dok vas ne pogodi neki zdravstveni problem. Akcija je ono što stvara motivaciju, a ne obrnuto. Ukratko, nemojte ići na dijetu da biste dobro izgledali u bikiniju, nego promenite navike u ishrani da biste bili zdraviji na duže staze, i biće vam lakše da to i ostvarite i održite.

dijeta-profimedia0057407942.jpg
Foto: Profimedia

4. Manjak prateće fizičke aktivnosti


Suočimo se s činjenicom da veći deo života provedemo u nekoj kombinaciji sedenja i ležanja, uglavnom ispred ekrana. Eksperti već godinama suše usta ponavljajući da takav stil života vodi do većeg rizika za srčana oboljenja i svakave druge neprijatnosti. Štaviše, istraživanja ukazuju na to da ljudi koji imaju intenzivan trening jednom ili dvaput nedeljno a ostatak vremena provode sedeći i ležeći imaju isti rizik od oboljenja kao oni koji samo sede ili leže. Zaključak se sam nameće – dijeta nije rešenje, čak ni promena načina isrhane na duge staze vam neće biti od presudne pomoći ako se uz to i malo fizički ne aktivirate. Prošetajte par minuta na svakih sat, potrčite svaki dan ili idite u teretanu tri puta nedeljno, ali se trudite da to bude redovno.


5. Preskočen doručak


Jutarnji obrok je najvažniji za telo i za mozak. Istina, ako ga zamenite kafom imaćete više vremena da stignete na posao ili odbacite decu u vrtić na vreme, ali se izlažete riziku da posle imate napade gladi i umanjenu sposobnost rasuđivanja. Statistika koju je objavio američki National Weight Control Registry (NWCR), na osnovu 20 godina podataka o ljudima na dijeti, pokazuje da je 78% onih koji su održali manju težinu posle godina dana jelo doručak svaki dan. Mislite o tome sledećeg jutra kada razmatrate da li da samo popijete kafu ili da uzmete i nešto konkretnije.

profimedia0195997335.jpg
Foto: Profimedia

(Kurir.rs/Prva.rs, Foto: Profimedia)