ISPOVEST JEDNE LJUBAVNICE: Mrzela sam sebe, stidela sam se toga što radim, ali zaljubila sam se!

Bila sam mu ljubavnica, druga žena, nazovite to kako hoćete. Nije važno. Važno je ono što sam iz toga naučila i što želim sa vama da podelim.

„Mnogo je žena koje žive u senci oženjenih muškaraca. Ja sam bila jedna od njih, ali sam za razliku od mnogih drugih rešila da ne ćutim“, započela je svoju ispovest za sajt „YourTango“.

Ovo su njene „lekcije“:

Išla sam protiv svojih uverenja

To se desilo pre četiri godine. Upoznala sam tog čoveka na poslovnom sastanku. Bio je privlačan, a ja sam se razočarala kada sam primetila burmu na njegovom prstu. Ali, desila se hemija…

Ja sam razvedena, a on u braku ali takođe usamljen jer mu je žena često odsutna, a deca su napustila gnezdo. Sada znam da su to sve bili samo izgovori.

On me je pozvao na kafu, ja sam pristala, jedna stvar je vodila drugoj… postali smo ljubavnici.

Iskreno, to na šta sam pristala bilo je protiv mojih stavova. Nisam želela da se zaljubim u njega, ali ipak jesam, i kriva sam. Ignorisanje osećaja krivice ne olakšava moj izbor. Priznavanje i prihvatanje izbora je jedina stvar koja pomaže.

Biti ljubavnica uopšte nije glamurozno

U braku sam bila 20 godina i bila sam verna sve to vreme, za razliku od svog muža koji me je prevario i povredio. Dakle, nikada sebe nisam zamišljala u ulozi „druge žene“. Međutim…

Viđali smo se tajno, on je dolazio kod mene, ali se krajem dana uvek vraćao svojoj kući. Kada bismo išli zajedno na poslovna putovanja, morali smo da se pozdravimo još u avionu jer je njega uvek supruga čekala na aerodromu.

To je trajalo šest meseci i sve vreme mi je, zapravo, smetalo, osećala sam stid i krivicu. Ali, sama sam na to pristala.

Povređivala sam samu sebe

Rekla sam nekim ljudima, koje sam smatrala bliskim, da sam u vezi sa oženjenim čovekom. Bila sam spremna da se suočim sa njihovim osudama. Rekla sam i svom sinu. „Da mi nisi majka, rekao bih ti da si k….“, tako mi je odgovorio.

I sada me boli kada se toga setim

Neke prijateljice su prestale da se viđaju sa mnom, verovatno su se bojale da ću i njima, možda, ukrasti muža. Nisam znala kako da im objasnim da sam ja bila zaljubljena u tog čoveka, a ne u činjenicu da je on oženjen. Ljudi mogu da vam sude, ali najteži sudija, je zapravo, svaki čovek sam sebi.

Bila sam veoma usamljena

Kada sam se razvela, obećala sam sebi da neću uraditi ništa zbog čega bih se stidela. Međutim, dok sam bila u ulozu ljubavnice, mrzela sam sebe, stidela sam se toga što radim.

Zapravo, spolja sam izgledala sjajno, srećno, ali sam iznutra bila tužna i veoma usamljena. Jer, mi smo se dopisivali, razmenjivali lepe poruke, putovali, svaki zajednički trenutak je bio poseban. Ali, nigde nismo smeli zajedno u gradu u kojem smo živeli. To je bilo veliko ograničenje. Njegove noći u gradu nikada nisu mogle da budu moje, naše, zajedničke.

Nesigurnost boli više od srčanog udara

Bilo je trenutaka čiste sreće, ali samo kada smo bili zajedno. Na kraju krajeva, bila sam zaljubljena. Ali, smetalo mi je što nikada nisam znala kada ćemo se videti, kada će moći da pobegne od svog stvarnog života i bude sa mnom. Svaki trenutak radosti imao je i svoj trenutak očaja.

Osećala sam se kao zavisnici od droge, alkohola ili šećera – bilo mi je teško da se otrgnem od to malo sreće koju mi je povremeno pružao.

Ali, uspela sam, a to savetujem i vama:

Nemojte nikome i nkada biti ljubavnica.

(Kurir.rs/YourTango, Foto: Profimedia)