Iako se Dan zaljubljenih slavi širom sveta, malo ljudi o njemu razmišlja kao o verskom prazniku. 14. februara rimokatolička crkva proslavlja uspomenu na čak dva svetitelja istoga imena - Valentin, koji su po predanju zajedno i pogubljeni.

Jedan je bio Valentin, episkop ternijski, kome je odsečena glava 269. godine, za vreme cara Klaudija II. Nad njegovim je grobom u 4. veku podignuta bazilika. Drugi je Valentin rimski i ne smatra se istorijskom ličnošću.

Kult sv. Valentina Ternijskog, episkopa i mučenika, brzo se proširio, prvo po Rimu, pa dalje po svetu. Prenet je u svoj grad, Terni, 1605. godine. Prikazuje se kao sveštenik ili episkop, negde i kako isceljuje epileptičara, jer je zaštitnik od te bolesti, kao i od kolere. Počev od 14. veka, na Zapadu ga smatraju i pokroviteljem zaljubljenih.

profimedia0335632791.jpg
Profimedia 

Međutim, Valentinovo je u novijoj istoriji izbrisano iz kalendara katoličke crkve zbog, kako se navodi, "želje za smanjenjem broja svetih dana kod onih svetaca o kojima nije bilo jasnih istorijskih činjenica".

Po svemu sudeći, praznovanje sv. Valentina zamenilo je rimski kult boginje Junone koja je slavljena istog dana. Ona je bila zaštitnica porodice i braka i na njen dan se ženama poklanjalo cveće.

Danas se na Dan zaljubljenih praktikuju različiti običaji i sve više se vezuju za potrošačko društvo.

Pravoslavna crkva Sv. Valentina slavi 13. avgusta, a 14. fabruara Sv. Trifuna.

(Kurir/B92, Foto:Profimedia)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Iznenadite voljenu osobu: Deset idealnih poklona za Dan zaljubljenih!